Tweet

У једној прелепој улици на Врачару налази се Центар за ликовно образовање — једна од најстаријих установа културе у Србији. Зграда је подигнута 1931. године, а пројектовао ју је наш познати архитекта Игњат Поповић.

Autor: Jelena Damnjanović

ФОТО: Šumatovačka

Шуматовачка је од почетка свог постојања подсећала на елитне школе сликања и цртања у Паризу, Минхену и Бечу. У њој су стварали најеминентнији уметници на српској сцени.

Од 1948. године до данас, кроз Шуматовачку је прошло десет хиљада полазника који су стварали њену историју, као и приличан број значајних уметника који су везани за њу. Ове чињенице говоре да је Центар за ликовно образовање препознат као установа културе од великог значаја. Центар се претходно звао Курс цртања и вајања, али је име промењено почетком осамдесетих година.

Како је радити у култури и која је мисија Шуматовачке данас, говорила је Данијела Ранчић, стручна сарадница за програме у Шуматовачкој, за iSerbia

<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с3.постимг.орг/уп6фв41зн/фотка_2.јпг" />
ФОТО: <�а хреф="хттп://суматовацка.рс"> Шуматовачка </а>

Кажу да је једна од најлепших ствари у животу радити посао који волиш. Шта за тебе значити радити у култури и како би нашим читаоцима описала један свој радни дан на послу?

Човек схвати суштину изреке да треба радити посао који се воли тек када заиста и доживи тако нешто. Могу рећи да сам имала можда и среће да врло брзо пронађем посао који искрено волим и према коме осећам велику страст. Као радохолик, што можда није уобичајена појава, важно ми је да осећам одређену дозу страсти и адреналина, мање-више сваког дана, а у овом послу и месту где радим једино што могу рећи да ми ни један дан до сада није био исти.

Већ пет година сам овде. Сваки радни дан је другачији, не могу реци подједнако интересантан, али нисам имала два иста дана, сто ме чини срећном. Такође, када сам размишљала о томе како би било да радим несто друго и да би требало да нађем хоби поред посла, у слободно време, схватила сам да је мој хоби везан за простор уметности, што ми је и у опису посла. То је велика привилегија у данашњем времену.

Да ли проналазиш инспирацију у раду са уметницима с обзиром на то да си професорка српског језика и књижевности?

Не могу рећи да налазим инспирацију у раду са уметницима, јер су они сами по себи довољно као људи и појаве интересантни и другачији, свако на свој начин. Књижевност је, такође, облик уметности и простора где је неопходно да човек једним делом буде и креативан, тако да се ове две сфере не разликују много.

Судећи по твојој биографији, радила си на многобројним пројектима и културним активностима у оквиру Шуматовачке и ван ње. Шта је оно што те највише покреће у твом послу?

Као сто сам рекла на почетку, пре свега страст према послу који радим. Уметност и култура је један од најважнијих облика који нас суштински разликује као људе од других живих организама. Често се заборави на ово у данашњем времену, када нам је питање егзистенције на првом месту, али култура је неопходна да постоји и да се развија. Поред страсти, важно је имати и велики ентузијазам, јер с времена на време имате утисак као да се борите са ветрењачама, али све то прође, и ако након проспаване ноћи и сутра осетите ту треперавост и узбуђење што радите нешто креативно, чега не мањка као у Шуматовачкој, тако уопште у простору уметности, то значи да сте на правом месту.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/7гбгваацх/фотка_3.јпг" />
ФОТО: Šumatovićka
На слици Данијела Ранчић.

Као једна од представница Центра, можеш ли нам нешто укратко рећи о програмским активностима Шуматовачке данас?

Данас је Шуматовацка као установа културе проширила своју понуду за све узрасте, насупрот ранијем концепту рада. Основана је далеке 1948. као школа на ваздуху за болешљиву децу, затим је била место за припреме за уметничке факултете и школе, а данас је поред свега тога и место уживања. То је оно што је разликује од многих других и што мене лично чини задовољном. Данас је Шуматовацка место за полазнике узраста од три године, па до ... Крајњу границу нисмо дефинисали. И даље је већи део програма окренут и намењен младима, али не само будућим професионалцима, већ и младим људима (као и оним нешто старијим) који желе да се баве уметношћу само и једино ради хобија, и зато што то воле да раде.

Шта за тебе значи уметност и колико ти је она важна? Да ли имаш неког омиљеног уметника?

За мене лично, уметност је врло важан део живота, да не кажем сама суштина. Да није тако, вероватно да не бих била ту где јесам тренутно. То је оно што нам улепшава и олакшава свакодневицу, нешто као што је вода — неопходно да се конзумира сваког дана у одређеној количини. Постоји, оплемењује и неопходна је за суштинску срећу. Што се уметника тиче, тренутно ми ни једно име не пада на памет. Волим уметничке радове који ме доведу у ситуацију да застанем и размислим испред њих. Не знам да објасним тај осећај, али ако ме неки рад задржи као кад задржите дах, то је онда то. Не могу издвојити одређено име, радови су ти који су пресудни у мом случају.



Имаш ли планове за даљи развој твоје будуће каријере? Који су твоји савети за успех?

Моји тренутни планови су да покушам рад на неком пројекту који је везан за међународну сарадњу, мозда путем Министарства културе, нпр. Што се савета тиче, када су уметност и култура у питању, мора се радити и може, само ако се осећа права страст и велики ентузијазам. Али уједно су то простори где сваки појединац мозе наћи нешто за себе, то је простор толико широких могућности да мислим да је и једини који пружа све те опције.

Шта носиш у себи као највећу вредност радећи у култури?

Племенитост.

Да ли можеш да препоручиш нашим читаоцима неки културни догађај у граду по твом избору?

Могу, рецимо, бесплатне летње радионице у оквиру Шуматовацке током месеца јула. Такође, обилазак музеја може бити интересантно искуство.

Који је твој животни мото?

Идемо даље и јутро је паметније од ноћи.

Порука читаоцима за крај...

Радите ствари које волите и оно сто вас чини искрено срећним. Врло важно је и да сваког дана издвојте неколико тренутака само за себе, без обзира на то да ли је у питању читање, мирисна купка, кафа за понети са пријатељем у парку, ситнице које чине живот.

Прочитајте и:

Ratko P: Poezija, rok i ljubav, nespojivo?
Dragan S: Uzmi stvari u svoje ruke
Neda i Veljko: Šesnaestogodišnji virtuozi


***

Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима твоје идеје су добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.


Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ