Tweet

Марина Весић - специјалиста композиције и електроакустике Универзитета Уметности у Бечу, у Аустрији. Дипломирала и магистрирала на ФМУ у Београду. Бави се истраживачким радом на пољу експерименталне композиције, примењене музике и спајањем различитих видова уметности. Активна је и као пијаниста и као перформер у различитим инсталацијама. У Бечу је активна као перформер у свом дуу - ДУО М у сарадњи са флаутисткињом Маријом Крсмановић. Светску премијеру електроакустичне композиције је имала у Амстердаму, Холандија, на Институту СТЕИМ заједно са ЕЛАК групом из Беча. Као авангардни уметник, активна је на различитим пољима, свестрана и увек спремна за нове изазове. Један од тих је прва опера СЕА ОФ МООНС писана на данском језику. Тренутно живи и ради на релацији Београд - Беч као самостални уметник/ композитор.

Када си се први пут сусрела са виолинским кључем? Како је све то почело и кад?

Још од раног детињства сам била окружена музиком, тако да је све кренуло спонтано. Моја љубав према музици се јавила у раном детињству, али оно што је пресудило да будем композитор јесте моја најзначајнија награда - прво место на међународном такмичењу младих композитора у Београду, у организацији РТС-а, 1997. године са дечијом композицијом Кравица Цица. Песму и дан данас деца певају, а то ме чини јако срећном.

Је ли било тешко брусити свој музички таленат? Колико си улагала у себе?

Улагање у овакву врсту уметности је било заиста велико. Велика жеља, љубав и пожртвовање за успехом у музичкој каријери је оно што ме одржава. Било је заиста тешко на самом почетку, али само јаком вољом и упорношћу за оним што желим сам успела. Стална непрекидна борба која и данас траје. Колико сам ја улагала у себе, толико сам имала потпуну подршку своје породице, коју имам и даље и која ми много значи.

Опиши нам свој пут до успеха?

Per aspera ad astra (Трњем до звезда).
Није увек све ишло глатко. Било је пуно препрека. Свака препрека ме је чинила јачом и сваки пут је и успех био све већи, као и унутрашње задовољство. За оно што се много воли, много се бори и жртвује и успех је загарантован. Потребно је само време, прави тренутак и пуно среће. Доста сам допринела у културном животу свог родног града Крушевца, где сам у периоду 2006.-2008. године била дописни члан часописа Путеви Културе пишући о савременој уменичкој сцени, а где сам, такође, урадила значајан интервју са својим професором, композитором Зораном Ерићем. У том периоду сам крушевачкој публици приредила два концерта, МУСИЦ ПРОФУСИОН 1 и 2, 2007. и 2008. године. Тада сам сарађивала са композитором из Њујорка Јералд Волф, са којим сам касније снимила две песме. Такође сам наступала на Данима Станислава Биничког 2006. год, као и на многим културним манифестацијама у Крушевцу.
На почетку студирања у Београду остварила сам сарадњу са оперском дивом Лидијом Јевремовић – Софијом по тексту Жака Превера Rain Song, која је остала забележена у мом вокалном опусу настављајући даље да се развија. Отуда потиче и велики број мојих соло песама, вокалних композиција и моје прве авангардне опере. Тако да је текст песме <�а>Раин Сонг</а> јако повезан са мојим успехом Демони и дивоте, ветрови и плиме, море се вец повукло у даљине… Музика је као живот, киша и сунце. Налазећи баланс између демона и дивота успела сам да завршим започето и успешно наставим даље у непрекидној борби за својим успехом.

Како је твоје окружење прихватило твој избор стила живота? Да ли је било подсмејавања или подршке?

С обзиром да сам рођена у Крушевцу и да сам једини композитор из Лазаревог царског града разумевања је некада било више, а некада мање. Велику подршку сам од самог почетка имала од своје мајке и уопште од своје породице. Мој стил живота је потпуно другачији од "обичног" човека. Нисам увек наилазила на разумевање околине, али га нисам ни тражила, те се исто тако нисам много ни обазирала на околину већ на оно што ја радим и што мене чини срећном. Врло брзо сам се преселила за Београд где сам наставила да следим свој пут, а затим и мој одлазак и живот у Бечу.

Какав је твој радни дан?

Дан почиње са већ унапред организованим активностима. Свакодневно вежбање клавира, компоновање, припремање аудио снимака, продуцирање неког снимка… На крају дана се све то прешлусава, у мом студију у Београду, у коме радим, и затим се одлучује који је звук најбољи. Имам доста интернационалних сарадњи, а најновије су са композиторима из Индонезије, Енглеске и Бразила. У сарадњи са мојим колегама одлучујемо о најбољем снимку, а затим, и о организацији концерата. Током дана имам пуно активности, што се тиче и саме организације концерата, с а обзиром на чињеницу да сам и менаџер посао је додатно тежи. Ових месеци енергија је више усмерена на предстојеће перформансе и концерте, који ће се десити у септембру. С обзиром да сам стално у музици, могу да кажем да је радни дан и радни дан и дан за одмарање. А то је уосталом и мој начин живота.

Како се спремаш за концерт?

У новембру прошле године сам имала концерт у Београду са својим дуом за клавир и бубњеве на Коларцу…. и могу вам реци то је најлепси део дана. Тада смо само музика и ја и моја битна подршка без које се не може. У тим тренуцима ништа друго није битно. Припреме су углавном дуге и напорне, али пред сам концерт осећање је прелепо. Када сам на сцени цео свет је мој. За те тренутке у уметности живим. Сцена и ја.

Да ли је бављење оваквом врстом музике само љубав или може да се живи од тога? Како се то у Србији прихвата?

Бављење музиком је моја велика љубав. Ја сам заљубљена у музику и то је оно што ме чини срећном и оном што јесам. За уметничку музику увек је потребно мало више времена да би се могло живети од тога. Није немогуће живети од уметничке музике. Србија је на добром путу ка прихватању новог, експерименталног звука, мада интересовања нема пуно. Тако је увек било, тако ће увек и бити када је уметничка музика у питању. Увек постоји публика која воли и жели да чује нешто ново и да буде у току са савременим, новим звуком. За новину у уметности је увек потребно време. Углавном је то мања популација публике, али постоји. Сматрам да су људи жељни нечег новог. Живот у Бечу ми је доста помогао у мојој уметничкој каријери, где сам имала своја предавања на институту, као и концерте са колегама а и самосталне, затим сарадњу са светким уметницима, као и у Амстердаму. Жеља ми је да тако нешто донесем у нашу земљу што управо и радим. Срећом, наилазим на позитивне коментаре у својим досадашњим достигнућима на пољу експерименталне музике, истраживачког рада, као и на мој актуелни дуо са којим радим у Бечу, ДУО М музика за флауту и електронику, као и дуо за клавир и бубњеве. Овај други дуо посебно је занимљив, јер је некако опет мало ближи нашој публици из разлога што сам успела у њему да спојим авангардну комбинацију пунк звука са примесама класике, коју публика заиста воли.

На какве си изазове наилазила у животу? Шта ти је било најтеже, а шта најслађе?

Изазова у животу увек има. Оно што је битно, јесте да човек зна шта жели, да је упоран и истрајан, и да верује. Најтеже је било у току студирања када сам наилазила на неразумевање. Сам процес компоновања је јако осетљив и ту треба увек наћи баланс. Остварити неки циљ није лак посао, али није ни немогућ. Најслађе је када се са великом борбом тај циљ оствари. А онда се опет иде даље, и борба је стална и непрекидна. Најслађи је мој успех, моје награде и дипломе и мој позив од еминентног професора доктора композитора Karheinz Ess-а из Беча, као и сарадња, која је тренутно актуелна у Бечу са професорима тог института. Мој рад је признат у свету и то је оно најдрагоценије. Моја дела корачају иза мене остављајући траг једног времена.

Какви су твоји планови за даље?

Довести уметност на виши ниво, покушати приближити публици експерименталну савремену музику, електронику, пренети велика искуства која сам стекла у Бечу и Амстердаму, што управно и припремам. Сада је актуелан мој концерт електроакустичне музике у сарадњи са филмским продуцентом Mar Glaz-ом из Париза, који ће се одржати 2. септембра у Артгет Галерији у Београду. То је експериментална музика, коју прате експериментални, уметнички кратки филмови, а затим наш живи перформанс са електорником. С обзиром да компонујем и музику за филм, ова сарадња је нешто потпуно ново што публика још увек није имала прилике да чује и види. Потом, следи мој концерт на Коларцу заказан за 25. септембар, где ћу представити публици свој цео вокални опус у сарадњи са солистом опере Лидијом Јевремовић - Софијом. Између осталих композиција, на репертоару ће се наћи и композиција за солисту и оркестар Self Command - Self Control, која је добила највише похвала како код нас тако и у иностранству.

За крај шта имаш да поручиш младим талентованим људима, и уопште свим младим људима који чекају на друге да им промене свакодневницу?

Да се увек боре за оно сто желе, да буду истрајни и упорни у својим идејама и да не одустају без обзира ако наидју на негативне коментаре, нарочито у току школовања. Треба уважити реч "неког" професора, али то треба прихватити само као сугестију. Оно што је битно јесте слушати само себе, борити се и тражити сличне људе себи. Значи, будите јаки пре свега, а затим следите упорно своје идеје. Пут је дуг и тежак, али само снагом своје позитивне воље можете доћи до онога што заиста желите. Не чекајте да се деси чудо, да вам неко други промени свакодневницу. Њу мењате ви сами.

***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ