Kada si se prvi put susrela sa violinskim ključem? Kako je sve to počelo i kad?
Još od ranog detinjstva sam bila okružena muzikom, tako da je sve krenulo spontano. Moja ljubav prema muzici se javila u ranom detinjstvu, ali ono što je presudilo da budem kompozitor jeste moja najznačajnija nagrada - prvo mesto na međunarodnom takmičenju mladih kompozitora u Beogradu, u organizaciji RTS-a, 1997. godine sa dečijom kompozicijom Kravica Cica. Pesmu i dan danas deca pevaju, a to me čini jako srećnom.
Je li bilo teško brusiti svoj muzički talenat? Koliko si ulagala u sebe?
Ulaganje u ovakvu vrstu umetnosti je bilo zaista veliko. Velika želja, ljubav i požrtvovanje za uspehom u muzičkoj karijeri je ono što me održava. Bilo je zaista teško na samom početku, ali samo jakom voljom i upornošću za onim što želim sam uspela. Stalna neprekidna borba koja i danas traje. Koliko sam ja ulagala u sebe, toliko sam imala potpunu podršku svoje porodice, koju imam i dalje i koja mi mnogo znači.
Opiši nam svoj put do uspeha?
Per aspera ad astra (Trnjem do zvezda).
Nije uvek sve išlo glatko. Bilo je puno prepreka. Svaka prepreka me je činila jačom i svaki put je i uspeh bio sve veći, kao i unutrašnje zadovoljstvo. Za ono što se mnogo voli, mnogo se bori i žrtvuje i uspeh je zagarantovan. Potrebno je samo vreme, pravi trenutak i puno sreće. Dosta sam doprinela u kulturnom životu svog rodnog grada Kruševca, gde sam u periodu 2006.-2008. godine bila dopisni član časopisa Putevi Kulture pišući o savremenoj umeničkoj sceni, a gde sam, takođe, uradila značajan intervju sa svojim profesorom, kompozitorom Zoranom Erićem. U tom periodu sam kruševačkoj publici priredila dva koncerta, MUSIC PROFUSION 1 i 2, 2007. i 2008. godine. Tada sam sarađivala sa kompozitorom iz Njujorka Jerald Wolf, sa kojim sam kasnije snimila dve pesme. Takođe sam nastupala na Danima Stanislava Biničkog 2006. god, kao i na mnogim kulturnim manifestacijama u Kruševcu.
Na početku studiranja u Beogradu ostvarila sam saradnju sa operskom divom Lidijom Jevremović – Sofijom po tekstu Žaka Prevera Rain Song, koja je ostala zabeležena u mom vokalnom opusu nastavljajući dalje da se razvija. Otuda potiče i veliki broj mojih solo pesama, vokalnih kompozicija i moje prve avangardne opere. Tako da je tekst pesme Rain Song jako povezan sa mojim uspehom Demoni i divote, vetrovi i plime, more se vec povuklo u daljine… Muzika je kao život, kiša i sunce. Nalazeći balans između demona i divota uspela sam da završim započeto i uspešno nastavim dalje u neprekidnoj borbi za svojim uspehom.
Kako je tvoje okruženje prihvatilo tvoj izbor stila života? Da li je bilo podsmejavanja ili podrške?
S obzirom da sam rođena u Kruševcu i da sam jedini kompozitor iz Lazarevog carskog grada razumevanja je nekada bilo više, a nekada manje. Veliku podršku sam od samog početka imala od svoje majke i uopšte od svoje porodice. Moj stil života je potpuno drugačiji od "običnog" čoveka. Nisam uvek nailazila na razumevanje okoline, ali ga nisam ni tražila, te se isto tako nisam mnogo ni obazirala na okolinu već na ono što ja radim i što mene čini srećnom. Vrlo brzo sam se preselila za Beograd gde sam nastavila da sledim svoj put, a zatim i moj odlazak i život u Beču.
Kakav je tvoj radni dan?
Dan počinje sa već unapred organizovanim aktivnostima. Svakodnevno vežbanje klavira, komponovanje, pripremanje audio snimaka, produciranje nekog snimka… Na kraju dana se sve to prešlusava, u mom studiju u Beogradu, u kome radim, i zatim se odlučuje koji je zvuk najbolji. Imam dosta internacionalnih saradnji, a najnovije su sa kompozitorima iz Indonezije, Engleske i Brazila. U saradnji sa mojim kolegama odlučujemo o najboljem snimku, a zatim, i o organizaciji koncerata. Tokom dana imam puno aktivnosti, što se tiče i same organizacije koncerata, s a obzirom na činjenicu da sam i menadžer posao je dodatno teži. Ovih meseci energija je više usmerena na predstojeće performanse i koncerte, koji će se desiti u septembru. S obzirom da sam stalno u muzici, mogu da kažem da je radni dan i radni dan i dan za odmaranje. A to je uostalom i moj način života.
Kako se spremaš za koncert?
U novembru prošle godine sam imala koncert u Beogradu sa svojim duom za klavir i bubnjeve na Kolarcu…. i mogu vam reci to je najlepsi deo dana. Tada smo samo muzika i ja i moja bitna podrška bez koje se ne može. U tim trenucima ništa drugo nije bitno. Pripreme su uglavnom duge i naporne, ali pred sam koncert osećanje je prelepo. Kada sam na sceni ceo svet je moj. Za te trenutke u umetnosti živim. Scena i ja.
Da li je bavljenje ovakvom vrstom muzike samo ljubav ili može da se živi od toga? Kako se to u Srbiji prihvata?
Bavljenje muzikom je moja velika ljubav. Ja sam zaljubljena u muziku i to je ono što me čini srećnom i onom što jesam. Za umetničku muziku uvek je potrebno malo više vremena da bi se moglo živeti od toga. Nije nemoguće živeti od umetničke muzike. Srbija je na dobrom putu ka prihvatanju novog, eksperimentalnog zvuka, mada interesovanja nema puno. Tako je uvek bilo, tako će uvek i biti kada je umetnička muzika u pitanju. Uvek postoji publika koja voli i želi da čuje nešto novo i da bude u toku sa savremenim, novim zvukom. Za novinu u umetnosti je uvek potrebno vreme. Uglavnom je to manja populacija publike, ali postoji. Smatram da su ljudi željni nečeg novog. Život u Beču mi je dosta pomogao u mojoj umetničkoj karijeri, gde sam imala svoja predavanja na institutu, kao i koncerte sa kolegama a i samostalne, zatim saradnju sa svetkim umetnicima, kao i u Amsterdamu. Želja mi je da tako nešto donesem u našu zemlju što upravo i radim. Srećom, nailazim na pozitivne komentare u svojim dosadašnjim dostignućima na polju eksperimentalne muzike, istraživačkog rada, kao i na moj aktuelni duo sa kojim radim u Beču, DUO M muzika za flautu i elektroniku, kao i duo za klavir i bubnjeve. Ovaj drugi duo posebno je zanimljiv, jer je nekako opet malo bliži našoj publici iz razloga što sam uspela u njemu da spojim avangardnu kombinaciju punk zvuka sa primesama klasike, koju publika zaista voli.
Na kakve si izazove nailazila u životu? Šta ti je bilo najteže, a šta najslađe?
Izazova u životu uvek ima. Ono što je bitno, jeste da čovek zna šta želi, da je uporan i istrajan, i da veruje. Najteže je bilo u toku studiranja kada sam nailazila na nerazumevanje. Sam proces komponovanja je jako osetljiv i tu treba uvek naći balans. Ostvariti neki cilj nije lak posao, ali nije ni nemoguć. Najslađe je kada se sa velikom borbom taj cilj ostvari. A onda se opet ide dalje, i borba je stalna i neprekidna. Najslađi je moj uspeh, moje nagrade i diplome i moj poziv od eminentnog profesora doktora kompozitora Karheinz Ess-a iz Beča, kao i saradnja, koja je trenutno aktuelna u Beču sa profesorima tog instituta. Moj rad je priznat u svetu i to je ono najdragocenije. Moja dela koračaju iza mene ostavljajući trag jednog vremena.
Kakvi su tvoji planovi za dalje?
Dovesti umetnost na viši nivo, pokušati približiti publici eksperimentalnu savremenu muziku, elektroniku, preneti velika iskustva koja sam stekla u Beču i Amsterdamu, što upravno i pripremam. Sada je aktuelan moj koncert elektroakustične muzike u saradnji sa filmskim producentom Mar Glaz-om iz Pariza, koji će se održati 2. septembra u Artget Galeriji u Beogradu. To je eksperimentalna muzika, koju prate eksperimentalni, umetnički kratki filmovi, a zatim naš živi performans sa elektornikom. S obzirom da komponujem i muziku za film, ova saradnja je nešto potpuno novo što publika još uvek nije imala prilike da čuje i vidi. Potom, sledi moj koncert na Kolarcu zakazan za 25. septembar, gde ću predstaviti publici svoj ceo vokalni opus u saradnji sa solistom opere Lidijom Jevremović - Sofijom. Između ostalih kompozicija, na repertoaru će se naći i kompozicija za solistu i orkestar Self Command - Self Control, koja je dobila najviše pohvala kako kod nas tako i u inostranstvu.
Za kraj šta imaš da poručiš mladim talentovanim ljudima, i uopšte svim mladim ljudima koji čekaju na druge da im promene svakodnevnicu?
Da se uvek bore za ono sto žele, da budu istrajni i uporni u svojim idejama i da ne odustaju bez obzira ako naidju na negativne komentare, naročito u toku školovanja. Treba uvažiti reč "nekog" profesora, ali to treba prihvatiti samo kao sugestiju. Ono što je bitno jeste slušati samo sebe, boriti se i tražiti slične ljude sebi. Znači, budite jaki pre svega, a zatim sledite uporno svoje ideje. Put je dug i težak, ali samo snagom svoje pozitivne volje možete doći do onoga što zaista želite. Ne čekajte da se desi čudo, da vam neko drugi promeni svakodnevnicu. Nju menjate vi sami.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
