Autor: Milica Savić
FOTO: 6yka
Žena umilnog osmeha, visprena, empatična i blagoslovena talentom kojim je uspela svu emociju da pretoči na papir, žena nezaboravna i nakon smrti, svoje je studentske dane provodila u Beogradu, učeći svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Nakon diplomiranja, radila je u Obrenovačkoj gimnaziji, u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, u učiteljskoj školi u Dubrovniku, a zatim i u beogradskoj Prvoj ženskoj gimnaziji
Svojim radom i zalaganjem je 1959. godine izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a šest godina kasnije i za redovnog člana.
Desankina poezija
Desanka je objavila oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, kao i pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Desankina poezija je i ljubavna i rodoljubiva. O njenoj poeziji govore i nagrade koje su joj uručene, a to su „Vukova nagrada”, „Njegoševa nagrada”, „Nagrada AVNOJ-a”, „Sedmojulska nagrada”, „Zmajeva nagrada”.
Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su se izgubili
i svoje srce stisli.
FOTO: Wikimedia
Desanka radi.
Ljudi koji su poznavali Desanku Maksimović, pričali su o njoj, tako vi sada možete pročitati 10 stvari koje niste znali o ovoj neponovljivoj pesnikinji.
1. Zadužila je čak i Matiju Bećkovića
Bećković je često kritikovao vlast, pa bi ga i hapsili. Desanka bi mu tada prilazila i govorila: „Matija, sine, šta hoćeš da kažeš, kaži meni. Ja ću posle njima, ne smeju oni meni ništa“, pričao je prof. dr Slobodan Ž. Marković, istoričar književnosti, a piše Blic Žena.
2. Bila je prgava, a šila je krpene lutkice
Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu branila je narod i otvoreno se suprotstavaljala vlastima. Zato su je otpustili iz gimnazije u kojoj je predavala i oterali je u privremenu penziju. Tada je pravila krpene lutkice, šila kecelje, uređivala baštu i njoj je sve to bilo normalno, rekla je Radmila Milakara Petrović, pesnikinjina sestričina.
3. Desilo se i njoj: jednom nije položila ispit
U pitanju je bila istorija. Profesor je još tada predvideo da bi to mogla da bude lepa anegdota. Desanka je, ipak, na putu do kuće zaplakala. To je videla komšinica, zabrinula se i zapitala: „Deso, što plačeš“?. Usledio je odgovor da je pala, a komšinica će na to: „Nisi se valjada mnogo udarila“? Ovo je ispričala isto Radmila Milakara.
4. Bila je neposredna
Postavljala bi najobičnija pitanja poput: „Jesi li udata, imaš li dece? Vidi kako si lepa, a nisi udata. Vidi ti delije, a nisi oženjen, sram te bilo! Dede kad se sledeći put budemo videli, da mi kažeš da si se oženio i da imaš dvoje dece“.
FOTO: Wikimedia
Desanka Maksimović potpisuje svoje knjige
5. Na početku je i Miki Antiću bilo teško pored Desanke da bude pesnik
„Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović“, priznao je čuveni Mika. Zanimljiviji je način na koji su „provalili“ Miku: on je Desinu pesmu jednostavno proglasio svojom. Profesor je na kraju godine poklonio Miki knjigu iako nije bio odlikaš, a u njoj je bila pesma koju je predstavio svojom, samo potpisana Desinim imenom i prezimenom. Tako je opomenut na fin način.
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
6. Emapatije je imala na prečac, a tuge još više
Desankina izjava o tome kako se nosi sa životnim problemima ostala je upamćena: „Malo protugujem, malo otplačem, a onda se vratim. Znate kako, tu svoju psihu zamišljam kao okruglu loptu – dok traje pritisak, ja patim – kad pritiska nestane, ja se vratim, oprostim, poverujem, ponadam se. Tako nekako! A tuga ostane, ali ona neka romantičarska tuga“. Ovo je rečeno 1981. godine u intervjuu, a pitanje je postavio Ivan Hetrih.
7. Imala je „pomoć“ oko pisanja „Krvave bajke“
Srela je svedoka tog strašnog i tragičnog događaja u ulici Lole Ribara, koji joj je ispričao kako se to desilo. Desanka ga je smatrala „satvorcem“ pesme. „Bilo mi je kao da mi je kakva ptica donela taj strašni glas (...). Ceo sat sam je tako pažljivo nosilila u sebi, kao što neko nosi prepunu čašu vode i zatim sam je kod kuće zapisala uzbuđenija nego kad sam prve svoje stihove beležila (...)“, napisala je Miljana Kralj za Novosti.
8. Videla je sopstveni spomenik
Ona je bila omiljena u srpskom narodu, toliko da je za života dobila spomenik, i to u Valjevu, u kojem je proglašena i za građanku Valjeva. Spomenik je otkrio Matija Bećković, a kada su pesnikinju na toj svečanosti pitali kako se oseća, rekla je: „Skamenila sam se“. Ubedili su je da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom.
FOTO: Wikimedia
Desanka Maksimović i Mira Alečković na Ohridu. Ona je bila Desankina učenica koja je, poput Desanke, postala pesnikinja ali i njena bliska prijateljica.
9. Postoji 3.008 neobjavljenih Desankinih beležaka
Profesorka Vraneš sakupila je njenu rukopisnu zaostavštinu, među kojom se nalazilo more neobjavljenih pesama, priča, beseda, intervjua, biografskih i autobiografskih ispisa, scenarija, prevoda i slično. Sve to je čuvano u pesnikinjinoj kući, složeno u 14 kartonskih kutijama, po fasciklama, omotima, kovetama, ali bez reda. Samo bi se po boji hartije i po mastilu moglo razaznati koja je okvirna godina nastanka.
10. Njene pesme su toliko popularne i danas, da su prevazišle i novine?
Novinaru Milošu Jevtiću Desanka je jednom prilikom rekla kako ne postoje u našem narodu „strasni čitači“ i da se tako čitaju samo „novine, novine i ilustrovani listovi“. S druge strane, prof. dr Aleksandar Vraneš smatra da bi njena poezija bila čitanija i od novina da samo ima tačnih pokazatelja kojim bi se to i dokazalo.
U Valjevu joj je, još za života, podignut spomenik a od 2007. godine i u Tašmajdanskom parku u Beogradu. Desanka Maksimović je bila udata za glumca i pesnika Sergeja Slastikova.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Glavni izvor: Žena blic
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
***
Pročitajte i:
Umetnica G. Nikolić: Ženstvena strana umetnosti
Pročitajte šta vaše lice govori o vama
Moderan vodič: Kako prigrliti samoću?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
