Diva među divovima; prvi deo

FOTO: stil.kurir.rs

Odrasla u Teksasu, od malena je osećala da ne pripada takvoj okolini. Taj stav se pojačao tokom tinejdžerskih godina, u kojima je pronašla društvo drugih neshvaćenih tinejdžera i svoju pravu ljubav – bluz. Tada je rešila da postane pevačica. Priključila se lokalnom horu i krenula u sakupljanje bluz ploča. Pevačku karijeru započela je folk pesmama i prešla na bluz, što joj u rodnom gradu nije odobreno. Štrčala je, kako je i sama govorila. Nije bila rasista, štaviše, i družila se sa ljudima druge boje kože, što se smatralo nenormalnim. Čitala je, volela je muziku, gledala filmove i slikala. Ponašala se civilizovano, kulturno i vaspitano i jedini greh joj je bio što nije bila povodljiva.

Na fakultetu su se stvari promenile. Prihvaćena je kao unikatna. Nije mogla biti neprimećena, čak i kada nije pevala. Nosila je farmerke, hodala je bosa, družila se sa svima i nije volela da se svađa. Prekinula je studije, jer je njena duša pripadala isključivo muzici. Preselila se u San Francisko, epicentar hipi pokreta gde je snimila prve pesme. U gradu apsolutne slobode, Dženis je pomerala granicu ka svom samouništenju. Redovno je uzimala spid i povremeno heroin. Bila je neprevaziđena u piću, dosta muškaraca joj nije smelo stati na crtu. Svesna da ide pogrešnim putem, vraća se u Teksas kako bi se smirila. Vraća se na studije, menja imidž, nastupa bez benda, sama sa svojom akustičnom gitarom, planira venčanje sa verenikom koji je ubrzo ostavlja.

_event_management.gif

Priključila se „Big brother and the holding company“ tokom 1965. godine i njena svetla zvezda kratkog sjaja počela je da plamti. To je era u kojoj je vladalo toliko velikana poput Santane, Greatful Dead, Creedance Clearwater Revival, The Who, Jimi Hendrix i toliko drugih, a među kojima se izdvajala baš ona. Jedna ranjena duša, koja je uživala u svom radu, ali nije verovala da dovoljno vredi. Dženis je to i vratilo na stazu votke i kokaina od čega je i preminula 1970. godine.

Dženis Džoplin je imala sav potencijal da bude ikona i pruži mnogo više. Žena iz dekade šezdesetih, nezavisna, samostalna, kreativna, vedra, a tako nesrećna i nesigurna. Voleli su je svi osmi osobe koja je to najviše trebalo da je voli – ona sama. Sav talenat i svoju borbu utopila je u porocima, jer nikada nije uspela da shvati koliko vredi, koliko je uspela i koliko može. Da, njena muzika je emotivna i „udara u dušu“, njena priča tragično završava u „Klubu 27“, a najvažnije je to da je spoj njene tuge i sreće postao i ostao neiscrpan izvor inspiracije. Ne odustajte kad je najteže, verujte u sebe, jer vredite čak i kad ne verujete svom liku u ogledalu. Ostvarujte svoje snove!