Autor: Tamara Maksimović
FOTO: stil.kurir.rs
Odrasla u Teksasu, od malena je osećala da ne pripada takvoj okolini. Taj stav se pojačao tokom tinejdžerskih godina, u kojima je pronašla društvo drugih neshvaćenih tinejdžera i svoju pravu ljubav – bluz. Tada je rešila da postane pevačica. Priključila se lokalnom horu i krenula u sakupljanje bluz ploča. Pevačku karijeru započela je folk pesmama i prešla na bluz, što joj u rodnom gradu nije odobreno. Štrčala je, kako je i sama govorila. Nije bila rasista, štaviše, i družila se sa ljudima druge boje kože, što se smatralo nenormalnim. Čitala je, volela je muziku, gledala filmove i slikala. Ponašala se civilizovano, kulturno i vaspitano i jedini greh joj je bio što nije bila povodljiva.
Na fakultetu su se stvari promenile. Prihvaćena je kao unikatna. Nije mogla biti neprimećena, čak i kada nije pevala. Nosila je farmerke, hodala je bosa, družila se sa svima i nije volela da se svađa. Prekinula je studije, jer je njena duša pripadala isključivo muzici. Preselila se u San Francisko, epicentar hipi pokreta gde je snimila prve pesme. U gradu apsolutne slobode, Dženis je pomerala granicu ka svom samouništenju. Redovno je uzimala spid i povremeno heroin. Bila je neprevaziđena u piću, dosta muškaraca joj nije smelo stati na crtu. Svesna da ide pogrešnim putem, vraća se u Teksas kako bi se smirila. Vraća se na studije, menja imidž, nastupa bez benda, sama sa svojom akustičnom gitarom, planira venčanje sa verenikom koji je ubrzo ostavlja.
Priključila se „Big brother and the holding company“ tokom 1965. godine i njena svetla zvezda kratkog sjaja počela je da plamti. To je era u kojoj je vladalo toliko velikana poput Santane, Greatful Dead, Creedance Clearwater Revival, The Who, Jimi Hendrix i toliko drugih, a među kojima se izdvajala baš ona. Jedna ranjena duša, koja je uživala u svom radu, ali nije verovala da dovoljno vredi. Dženis je to i vratilo na stazu votke i kokaina od čega je i preminula 1970. godine.
Dženis Džoplin je imala sav potencijal da bude ikona i pruži mnogo više. Žena iz dekade šezdesetih, nezavisna, samostalna, kreativna, vedra, a tako nesrećna i nesigurna. Voleli su je svi osmi osobe koja je to najviše trebalo da je voli – ona sama. Sav talenat i svoju borbu utopila je u porocima, jer nikada nije uspela da shvati koliko vredi, koliko je uspela i koliko može. Da, njena muzika je emotivna i „udara u dušu“, njena priča tragično završava u „Klubu 27“, a najvažnije je to da je spoj njene tuge i sreće postao i ostao neiscrpan izvor inspiracije. Ne odustajte kad je najteže, verujte u sebe, jer vredite čak i kad ne verujete svom liku u ogledalu. Ostvarujte svoje snove!
***
Kao nastavak Foto konkursa i u sklopu akcije afirmacije mladih umetnika iz Srbije, portal iSerbia januara 2016. godine organizuje izložbu pristiglih fotografija i radova umetnika koji se na ovom portalu predstavljaju. Cilj izložbe je promocija obrazovanja, truda, talenata i kapaciteta mladih ljudi u Srbiji. Svi ste pozvani da podržite ovu, za društvo, bitnu promociju. O svim detaljima izložbe portal iSerbia će vas blagovremeno obaveštavati. Pratite nas!
***
Pročitajte i:
The Smiths: Poezija je to!
Pink Floyd - prvaci socijalne s(a)vesti
Divlje dete: Iggy Pop
***
Ovaj tekst je nastao našom željom da mladi, koji imaju šta da kažu i doprinesu informisanosti i edukaciji naše omladine, prenesu svoje ideje i saznanja. Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
