У српској позоришној и филмској уметности оставиле су траг многе глумице, које су оствариле незаборавне улоге на филму, али и својим талентом очаравале публику у позориштима. Представљамо вам глумице које памте како старије тако и млађе генерације. Иако нису више међу нама, њихов таленат их је учинио бесмртним.
Autor: Александра Савић
Фото: sinemanija.com
Радмила Савићевић
Рођена је 1926. године у Крушевцу. Расла је у сиромашној породици, али како је сама говорила, пуној топлине и љубави. Мајка Цана је сама одгајала Радмилу и њена два брата. Није могла да им пружи материјалне ствари, али их је одгајала безграничном љубављу и учила их поштењу и доброти. Управо по томе Радмилу Савићевић и даље памте они који су се дружили и радили са њом.
Глумом је почела да се бави 1946. године, а први филм је снимила 1961.
Током своје каријере доста је играла у позоришту,
Педесетих година 20. века, постала је првакиња Беогрдаског драмског позоришта. Једна од њених највећих позоришних улога је ,,Госпођа министарка". Њене колеге сматрају да је била најбоља ,,госпођа министарка” икада, и самим тим наследница легендарне Жанке Стокић.
Остварила је и многе улоге на филму и у телевизијским серијама. Иако није била школована глумица, поседовала је невероватан дар за глуму, па је свака њена улога била запажена.
Имала је епизодну ролу у ,,Камионџијама”, а после тога долази и улога мајка Вуке у серији ,,Позориште у кући”.
Ипак њене најзапаженије и најпознатије улоге у телевизијским серијама су: као секретарица Жарка у ,,Бољем животу” и као Риска Голубовић у серији ,,Срећни људи”.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с13.постимг.орг/бец9гт7xј/сп_глумица_радмила_савицевиц.јпг" />
Фото: opusteno.rs
Овом улогом је доживела врхунац у каријери. Била је толико запажена да су је људи на улици ословљавали именом из серије, а лик који је играла доживљавали као стваран. Управо је то оно што је ову врхунску глумицу чинило јединственом - била је жена из народа која је своју природност преносила на ликове које је играла.
Њене колеге говоре да је била жена која је преносила љубав свуда. Волела је живот и људе, а њене две највеће љубави биле су глума и њен супруг Божидар Савићевић. Била је срећна, јер је у тим љубавима уживала до краја живота.
Умрла је 2001. године у Београду.
Постхумно је добила награду ,,Жанка Стокић”, 2003. године.
Поводом обележавања 90 година од њеног рођења издата је књига ,,Радмила Савићевић - Прва и последња”, аутора Дејана Ђирића. Издавач књиге је фондација Српски легат, а књига је објављена као прва књига из едиције ,,Траговима великана”.
Оливера Марковић
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с28.постимг.орг/фxд91п10д/999454_04_03.јпг" />
Фото: vreme.com
Родила се у Београду 1925. године као Оливера Đорђевић. Глума је почела да је интересује веома рано. Још као девојчица је глумила и певала. Академију уписује 1948. године.
Истакла се као позоришна и телевизијска глумица, али и као певачица руских романси. Освајала је својом лепотом, грациозношћу, префињеношћу и љубављу коју је гајила према уметности.
Током своје богате каријере остварила је преко 150 улога на „даскама које живот значе“ и око 50 улога на филму и у телевизијским серијама.
Године 1957. пронео се глас да ће Оливера Марковић заиграти на сцени Београдског драмског позоришта у ,,Мачки“, одевена у црни комбинезон. Ово је изазвало праву узбуну. После прве пробе, представа је једва приказана. Наиме, комунисти су градили светлију будућност у којој није било места за приче попут ове.
Била је удата за познатог глумца Радета Марковића са којим има сина Горана, који је данас филмски и позоришни режисер. Иако је до краја живота носила његово презиме, од њега се развела 1964. године, након 19 година брака. Исте године се удала за колегу Душана Булајића са којим је у браку провела више од тридесет година.
Умрла је 2011. године у Београду. Њен таленат је учинио бесмртном и уврстио је у најбоље српске глумице 20. века.
Ружица Сокић
Ружица Сокић била је једна од најбољих српских глумица, а њено име и ликови које је тумацила познати су како старијим, тако и млађим генерацијама. Рођена је 1934. године у Београду.
Своју глумачку каријеру започиње у филму ,,Доктор“, 1957. године, а након тога је играла у многим филмским остварењима. Ипак, улога у филму „Тесна кожа“ јој је донела највећу популарност, а по лику Сиде је данас многи памте. Играла је и у позоришту, али се њено име више везује за филм.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с23.постимг.орг/јбк20ф3јв/сп_биографија_глумица_рузица_сокиц.јпг" />
Фото: opusteno.rs
Припадала је генерацији врхунских српских глумаца: Зорана Радмиловића, Владе Поповића, Бранка Плеше, Мире Траиловић. О својој генерацији је говорила да су били прави препород за позориште.
Била је прва глумица која је на сцени опсовала, а према њеним речима, Зоран Радмиловић је касније псовку на сцени одвео до поетике.
У интервјуу који је дала за магазин „Сторy“ 2006. године говорила је како глумци нису имали коректан однос према глумицама, али да су се оне међусобно поштовале. Иако је много волелела глумце из своје генерације, погађао је тај однос који су имали према својим колегиницама.
Ружица Сокић је била жена која није презала да се замери и најмоћнијима у филмској индустрији, нарочито када су јој одузели улогу у најскупљем југословенском филму „Сутјеска“, у којем је требало да игра поред Ричарда Бартона.
Поред глуме волела је и да пише, па је 2010. године објавила књигу „Страст за летењем“.
Оболела је од Алцхајмерове болести, од које је преминула 2013. године у Београду.
Године 2014. основана је Фондација „Ружица Сокић“ која додељује награду са именом ове велике глумице.
Годину дана касније у Југословенској кинотеци отворен је легат Ружице Сокић. Исте године постхумно је објављена и њена књига „Моја глума“.
Ове три глумице се оставиле велики траг у позоришту и на филму. Њихова глума, став, живот су били јединствени и оригинални и зато их не заборављамо.
Српска позоришна и филмска уметност се може похвалити многим талентованим глумицама које су стварале некада, али и онима које данас гледамо у филомовима, серијама или у позоришту.
Радмила Савићевић, Оливера Марковић и Ружица Сокић могу послужити младим генерацијама као одличан узор, јер су доказале да су преданост, поштовање и љубав према професији сигуран пут ка успеху.
Александра је заљубљеник у српски језик и књижевност и сматра да је језик једног народа највеће богатство које се треба неговати и чувати
***
Прочитајте и:
Sudbina Amelije Erhart na pustom ostrvu
Žene Henrija VIII: Pitanje naslednika
Žene, darujte ženama svaki dan!
***
Овај текст настао је нашом жељом да створимо алтернативни веб простор за младе где могу да пишу о свим оним темама које сматрају важним, искрено и без ограничења! Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст са валидног мејла пошаљите на [email protected] ЦЦ [email protected], са назнаком "Пријава / о женама". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
