Autor: Aleksa Jovanović
Spot je do sada pogledalo preko 2 miliona ljudi na internetu i Sajsi MC je privukla veliku medijsku pažnju. Ali, nije se sve dogodilo tako brzo i lako.
Možda niste znali da iza pseudonima stoji tridesetogodišnja Beograđanka, Ivana Rašić, koja je muzikom počela da se bavi naplanirano još pre 10 godina. Nakon što je pala ispit na Fakultetu političkih nauka, izašla je u grad da proslavi, ,,bacala” je rime u jednom klubu i ubrzo se formirao bend Sajsi.
Nakon rada u bendu, zvuk gitara i bubnjeva zamenila je elektronskim bitovima i pojavio se njen solo album Daleko je Dizni, koji potpisuje kao Sajsi MC.
Dakle, prošlo je dosta vremena, rada na pisanju pesama i truda dok Ivana nije upoznala Damnjana Eltecha sa kojim je, osim Mame, lansirala i hitove Roze tašna i Lajkiram. Osvojili su široku publiku, ne prestaju sa saradnjom, uskoro će se pojaviti i nove pesme, a Ivana je uspela da od nekoga, ko je do tada bio relativno nezapažen, postane prava senzacija, nakon čijeg nastupa niko ne ostaje ravnodušan.
O tome svedoči veliki broj poziva i gust raspored nastupa po klubovima u Beogradu, unutrašnjosti i regionu. ,,Poštena žena i siromašna kučka”, kako sebe opisuje na početku istoimene pesme sa albuma Daleko je Dizni, danas je brend - neko ko gradi ozbiljnu muzičku karijeru i ne prestaje da bude dosledan sebi.
1. U kojoj meri se karijera planira, a u kojoj se ,,desava”?
Meni se desila i nije karijera - ovo je još uvek hobi. Kad je karijera u pitanju, unapred imaš biznis plan od najmanje pet godina. Ja ne znam šta će se desiti za dve nedelje, a kamoli za neki duži vremenski period. Muzika mi je još uvek hobi u kojem uživam. Karijera zahteva ekspertizu, to još uvek ne posedujem. Jedno što stvarno imam u životu su te moje rime, to sam ja, tako da mi je lako da ostanem dosledna sebi.
2. Koja rečenica/savet te najviše motiviše da stalno radiš na sebi?
Mene greške najviše motivišu, onaj fazon: ajde sledeći put probaj da ne napraviš tu istu grešku. Ko radi taj i greši, najgore stanje je status quo. Mozda zvuči otrcano, ali je tako: progres i greške - osnova evolucije.
3. Šta misliš o muzičkoj sceni u Srbiji?
BIGZ i ostali dobri i strpljivi ljudi. Najveća mana scene u Srbiji je ta skoncentrisanost na Beograd, to mora da se razbije bar malo. Mnogo dobrih bendova, a malo para za kulturu u manjim gradovima, puno siromastva, pa se sve sliva u Beograd... Tako da ja nemam uvid u srpsku scenu, već u beogradsku.
4. U pesmi Pokloni se Hegemonu, koja otvara album Daleko je Dizni,, kritikuješ kapitalizam, korporacije i potrošačko društvo. Da li misliš da je za mladog stručnjaka u Srbiji perspektivnije da pokrene sopstveni biznis ili da karijeru gradi u velikim kompanijama/institucijama i zašto?
U trenutku kad se u Srbiji namerno uništavaju mali privrednici, a tajkuni maze po glavi, nije pametno razvijati sopstveni biznis, posebno ne, ako ti porodica zavisi od toga. Nisam pametna po tom pitanju.
5. Tri prideva koja krase uspešnog mladog čoveka (znanja, veštine ili osobine potrebne za uspešnu karijeru)?
Ljigavost, korumpiranost i nedoslednost - to su predispozicije za uspeh, dok će ga poštenje, dobrota i vera u ideale upropastiti.
6. Bez čega ne može i šta mora onaj, koji je na ,,stazi uspeha”?
Bez saznanja ko je, šta je i gde se nalazi, u svakom trenutku i u svakoj situaciji. To je krucijalno.
7. Da li imaš nekog uzora koji te inspiriše?
I ne baš. Nije to jedan autor - to su neki stari pank bendovi, kao npr. Kontejner A.D. i Excess, koji su svojom lirikom uticali na moje rime. Od novih autora mogu da izdvojim Buraka Som Sistema, Skrillex i M.I.A. - to uživam da slušam, ali nema direktnog uticaja na moj rad. Najviše, u poslednje vreme, utiče Damjan Eltech, sa svojim konkretnim muzičkim rešenjima.
8. ,,Mislim, dakle, postojim” ili je potrebno još nešto?
Potrebno je da jedeš i da se obučeš - prvo to, pa onda možeš da misliš i postojiš koliko ti je volja. Gladan stomak, gladna glava. Pun stomak - malo dremneš pa sanjaš i eto inspiracije za javu.
9. Da li je Dizni i dalje daleko? Koja je simbolika takvog naziva albuma?
Dizni se meni lično malo približio, jer mi je predstavljao metaforu za emotivnu sreću. U trenutku kada sam napisala stihove: opor ukus, daleko je Dizni, koliko volti treba da se skontam ili sve skončam, bila sam u emotivnom rasulu, a sada je mnogo bolje.
Takođe, ta metafora može da se prenese i na makro plan, što bi značilo da je blagostanje daleko, a na tom polju se ništa nije promenilo - Dizni je i dalje daleko! S druge strane, taj stih može imati i političku i ekonomsku konotaciju, ali ostavljam ljudima koji slušaju da ga shvate kako žele.
10. Koje je po tvom mišljenju zanimanje 21. veka?
To bi bio neki posao koji se radi rukama, nešto što možeš da proizvedeš od resursa iz neposredne okoline. Puko preživljavanje, ako zemljina utroba presuši.
11. Tvoj savet mladim ljudima za kraj, koji žele uspešnu karijeru?
Ja nisam osoba koja može da pruži savet za uspešnu karijeru, jer nemam iskustva na tom polju, ali bih mogla da poručim da razmisle... hm... ipak, nemam ništa... možda za nekoliko godina!