Дизни је ближе: Интервју са Сајси МЦ

Autor: Aleksa Jovanović

Када чујете име Сајси МЦ вероватно одмах помислите на хит песму Мама у којој безобразна и богата тинејџерка Тифани увек носи “мини сукњицу и розе бундицу” и гади јој се школска другарица Милица у “безименим патикама још од прве године”. Сајси МЦ је дочарала лик мале Тифани толико уверљиво да је збунила чак и старије интелектуалце и познаваоце музике који су, коментаришући је недавно у емисији Да можда не на Јавном сервису, показали да изгледа нису схватили иронију. Спот је до сада погледало преко 2 милиона људи на интернету и Сајси МЦ је привукла велику медијску пажњу – али, није се све догодило тако брзо и лако.

Можда нисте знали да иза псеудонима стоји тридесетогодишња Београђанка Ивана Рашић која је музиком почела да се бави напланирано још пре 10 година. Након што је пала испит на Факултету политичких наука, изашла је у град да прослави, “бацала” је риме у једном клубу, и убрзо се формирао бенд Сајси. Након рада у бенду, звук гитара и бубњева заменила је електронским битовима, и појавио се њен соло албум Далеко је Дизни који потписује као Сајси МЦ. Дакле, прошло је доста времена, рада на писању песама и труда док Ивана није упознала Дамњана Елтецха са којим је осим Маме, лансирала и хитове Розе ташна и Лајкирам. Освојили су широку публику, не престају са сарадњом, ускоро ће се појавити и нове песме, а Ивана је успела да од некога ко је до тада био релативно незапажен, постане права сензација након чијег наступа нико не остаје равнодушан. О томе сведочи велики број позива и густ распоред наступа по клубовима у Београду, унутрашњости и региону. “Поштена жена и сиромашна кучка”, како себе описује на почетку истоимене песме са албума Далеко је Дизни, данас је бренд - неко ко гради озбиљну музичку каријеру и не престаје да буде доследан себи.

1. У којој мери се каријера планира а у којој мери се “десава” ?
Мени се десила и није каријера - ово је још увек хоби. Кад је каријера у питању, унапред имаш бизнис план од најмање пет година. Ја не знам шта ће се десити за две недеље, а камоли за неки дужи временски период - музика ми је још увек хоби у којем уживам. Каријера захтева експертизу, то још увек не поседујем. Једно што стварно имам у животу су те моје риме, то сам ја, тако да ми је лако да останем доследна себи.

2. Која реченица/савет те највише мотивише да стално радиш на себи?
Мене грешке највише мотивишу, онај фазон: ајде следећи пут пробај да не направиш ту исту грешку. Ко ради тај и греши, најгоре стање је статус qуо. Мозда звучи отрцано, али је тако: прогрес и грешке - основа еволуције.

3. Ја кажем музичка сцена у Србији, ти кажеш…?
БИГЗ и остали добри и стрпљиви људи. Највећа мана сцене у Србији је та сконцентрисаност на Београд, то мора да се разбије бар мало. Много добрих бендова, а мало пара за културу у мањим градовима, пуно сиромаства па се све слива у Београд… тако да ја немам увид у српску сцену, већ у београдску.

4. У песми Поклони се Хегемону која отвара албум Далеко је Дизни, критикујеш капитализам, корпорације и потрошачко друштво. Да ли мислиш да је за младог стручњака у Србији перспективније да покрене сопствени бизнис или да каријеру гради у великим компанијама/институцијама, и зашто?
У тренутку кад се у Србији намерно уништавају мали привредници а тајкуни мазе по глави, није паметно развијати сопствени бизнис, посебно не ако ти породица зависи од тога. Нисам паметна по том питању.

5. Три придева која красе успешног младог човека (знања, вештине или особине потребне за успешну каријеру)?
Љигавост, корумпираност и недоследност - то су предиспозиције за успех, док ће га поштење, доброта и вера у идеале упропастити.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/слике/сајси_МЦ.ЈПГ" />
6. Без чега не може и шта мора ОНАЈ који је на “стази успеха” ?
Без сазнања ко је, шта је и где се налази, у сваком тренутку и у свакој ситуацији. То је круцијално.

7. Да ли имаш неког узора који те инспирише?
И не баш. Није то један аутор - то су неки стари панк бендови као нпр Контејнер А.Д. и Еxцесс, који су својом лириком утицали на моје риме. Од нових аутора могу да издвојим Бурака Сом Система, Скриллеx и М.И.А. - то уживам да слушам, али нема директног утицаја на мој рад. Највише у последње време утиче Дамјан Елтецх са својим конкретним музичким решењима.

8. “Мислим дакле постојим” …или је потребно још нешто?
Потребно је да једеш и да се обучеш - прво то, па онда можеш да мислиш и постојиш колико ти је воља. Гладан стомак, гладна глава. Пун стомак - мало дремнеш па сањаш, и ето инспирације за јаву.

9. Да ли је Дизни и даље далеко? Која је симболика таквог назива албума?
Дизни се мени лично мало приближио, јер ми је представљао метафору за емотивну срећу. У тренутку када сам написала стихове: опор укус, далеко је Дизни, колико волти треба да се сконтам или све скончам, била сам у емотивном расулу, а сада је много боље. Такође, та метафора може да се пренесе и на макро план, што би значило да је благостање далеко, а на том пољу се ништа није променило -Дизни је и даље далеко! С друге стране, тај стих може имати и политичку и економску конотацију, али остављам људима који слушају да га схвате како желе.

10.Које је по твом мишљењу занимање 21. века?
То би био неки посао који се ради рукама, нешто што можеш да произведеш од ресурса из непосредне околине. Пуко преживљавање ако земљина утроба пресуши.

11. Твој савет младим људима за крај који желе успешну каријеру?
Ја нисам особа која може да пружи савет за успешну каријеру, јер немам искуства на том пољу, али бих могла да поручим да размисле... хм...ипак немам ништа...можда за пар година!