“Бити глумац значи бити предодређен да самим собом говориш о свету у којем живимо”. Овим речима је једном приликом, доајен некадашње југословенске кинематографије, Зијад Соколовић описао свој позив. Да ли се временом положај глумаца мења, не знамо, али смо сигурни да је младима који су жељни доказивања на “даскама”, ова реченица добар лајтмотив.
Вођени овом и сличним идејама, а на иницијативу дугогодишњег сарадника, дечијег песника Тода Николетића , у оквиру Удружења грађана “Пријатељи деце Бача” , група ентузијаста - Марија Золњан, Љубица Богуновић, Марија Поповски, Јадранка Каран , оснива драмски студио “Арлекино” . Са првом представом, “Побуна у библиотеци” , Пеђе Трајковића, постижу неочкиване успехе. То је било и више него довољно, да се реализује још једна идеја – оснивање непрофитне организације “Театра младих” Бач. У сарадњи са позориштем “Стеван Сремац”, из Црвенке постављена је прва представа “Чудновата болест” , Јована Стерије Поповића, а у режији Зорана Радуловића . Са овом представом “Театар младих” на Фестивалу драмског стваралаштва аматера Србије осваја треће место за представу у целини, и две специјалне награде. Прошле године су наступили и на зонској смотри драмског стваралаштва са представом “Вирус” , Синише Ковачевића. Они тренутно заједно са Тимом за развој општине Бач, активно сарађују на разним пројектима, и вредно помажу у припремама најновије представе дечијег ансамбла “Арлекино”. На данашњи дан, пре тачно две године, “Театар младих” имао је премијеру своје прве представе. У интервјуу за “Вести из краја”, успомене је евоцирао Đорђе Кекић , један од чланова овог ансамбла.
Прва мисао кад изађете на сцену?
То је једно од најтежих питања, на које понекад ни сам глумац не зна одговор, али у мом случају би се могло описати као нека “црна рупа” у којој више нема простора мислима. Ту све престаје, једноставно дубоко удахнете и изговорите ту прву реченицу. Касније је све много лакше.
Зашто глума?
Зато што је глума нешто што ме привлачи од малих ногу, имитације такође. Вероватно су ме, као и већину друге деце, опчиниле приче о магичним вилама, неустрашивим принчевима и лепим принцезама, који живе у некој далекој земљи. Глума је сигурно један од најлепших начина да понекад завирите у тај магични свет и заувек одрастете до детета.
Сматрате ли да је уметност у Србији скупа?
Сматрам да је уметност у Србији уништена, а не да је скупа или јефтина. Јефтина по свом приказивању и комерцијализацији, а опет с друге стране, прескупа по томе шта може да пружи.
Поред рада у позоришту, били сте ангажовани и у једном телевизијском пројекту. У питању је тв-серија “Калфа” , која се од децембра емитује на “Каналу 9”. С обзиром да сте осетили укус рада и на телевизији и на “даскама које живот значе”, реците нам, ком лику је теже удахнути живот. Позоришном, какав је био ваш Саша у представи “Вирус”, или Огњену, чији лик тумачите у серији?
Александру дефинитивно. Огњен је доста лакша, једноставнија и мање захтевна улога, бар сам је ја тако доживео, док сам код Саше морао да допрем у саму срж његовог живота и сурове свакодневнице са којем се он бори.
“Даске” или “ТВ” ?
Позориште дефинитивно. Зато што је то основ и полазна тачка. То је жив програм, апсолутни фидбек и чиста емоција. На телевизији су дозвољене и грешке, које се касније поправе и „испеглају” у монтажи. На “даскама” се одвија живот.
Колико је разумевање ваше околине за оно што ви радите заједно са осталим глумцима из „Театра младих”?
На почетку су били скептични, што је потпуно разумљиво, али након што су одгледали прву и другу представу, у потпуности нас подржавају, чак нам и помажу на један конструктиван начин, те нас њиховим предлозима и сугестијама усмеравају да стварамо уметност, па макар то било “уз помоћ штапа и канапа”. То свакако представља велико задовољство и сатисфакцију, али са собом носи и велику одговорност.
Шта фали младима у општини Бач?
Више културних дешавања. Мада, кад сагледавамо ствари из било којег угла, не можемо кривити омладину. Има ту читав низ чинилаца које треба променити, како би у младима пробудили свест о уметности, култури и њеном значају.
Тренутно радите и на припреми дечије представе, “Тужљиви принц и смешна принцеза“, чији су главни актери, „мали глумци”, уменичког студија “Арлекино”. Можете ли повући паралелу између рада са децом, у односу на рад са одраслим члановима вашег ансамбла?
Да, представа “Тужљиви принц и смешна принцеза”, у режији Јадранке Каран, би 02. априла требало да има своју премијеру, стога смо се сви ангажовали да им помогнемо, а они су супер. Знате како, са децом је најлепсе радити, али је и доста захтевно, поготово што већина њих сада пролази кроз период пубертета, па имају неке своје “бубице”. Али, оног тренутка када изађу на сцену, све се то заборавља.
Да имате чаробни штапић, шта бисте прво променили?
Зле људе који уништавају оно добро.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
_thumb2.jpg)
