Tweet

Од првог наученог слова ,,А'' у првом разреду Основне школе у Добоју, Милена Ðукић почела је да се издваја. Њен рукопис остављао би учитељицу без ријечи, а сви ђаци настојали су да буду Милена кад год би за задаћу имали вјежбање слова. Да ли је тајна била у оловци, увијек перфектно наоштреној, њеном начину сједења на часу или пак нечему трећем, ниједан ученик то дуго није могао да разумије. Но, Милена није имала магичну свеску или оловке, нити је и сама знала да је њен рукопис посебан. Није дала да је похвале вину у облаке. Она је стајала чврсто на тлу и истински вјеровала да она само пише своје задаће као и све друге дјевојчице из клупа. Њена слова никада нису прелазила линије у свесци, ни милиметар, нити је ико икада могао да види иједну мрљу на њеном папиру. Чак и кад је брзо писала, све је изгледало потпуно исто. Перфекција. Слова као да су мирисала на штампарију, иако су писана графитном оловком. А она писана, везла је тако да би била идеалан припадник Ресавске школе, да је којим случајем живјела у 15. вијеку.

Нешто касније, држава организује такмичење за најљепши рукопис. Наставници без дилеме знају чија ће слова са поносом послати на такмицење да представе ову добојску школу. Милена ни тада није била за ту идеју јер ни у чему није вољела да се истиче. Упркос њеној скромности, њен таленат искакао је сам из оквира уобичајености. Свеска јој бива послата, а недуго потом стижу и резултати. Милена осваја друго мјесто у држави. Прво мјесто освајају сестре близнакиње које су послале посебну свеску у којој су цртале слова. Ако узмемо у обзир да су Миленину обичну свеску из биологије послали наставници, можда тиме желимо да нагласимо да је Милена могла заузети и прво мјесто. Дуго се о томе причало. ,,Зашто друго мјесто? Како је могуће?'' Њу ни то није много дотицало.

Милена свој таленат истински препознаје тек у Гимназији када постаје дежурни краснописац. Писмени радови из језика, из којих никад није имала нити једну грешку, изгледају као семинарски радови куцани на писаћој машини. Професори нису могли да се начуде перфекционизму ове ученице. Генерације не памте ,,овакав случај''. Миленина свеска била је престиж за ученике који нису хватали биљешке на часу. Није свако могао да узме њену свеску и учи из ње. ,,Ко прије дјевојци, њему дјевојка.''

Није рукопис једина ствар која краси сићушну Миленицу. Њен рукопис био је само симбол њене личности. Перфекционизам. Скоро без грешака у учењу, раду, пријатељству...

Вриједна и прецизна, одликована својим талентом, након завршене Гимназије ,,Јован Дучић" у Добоју, Милена је данас успјешан студент Архитектонског факултета у Београду.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

<�а хреф="хттп://ввв.исербиа.рс/филе/Одрицање_од_одговорности_вик.пдф" таргет="_бланк">Одрицање од одговорности

Tweet
Коментари

ВЕСТИ