Добро оправдање за паузу

Autor: Dragana Milovanović

Замислите оловку. Чему она служи? За писање? Хајде сад размислите које још функције оловка може да има. Може да буде шнала за косу. Можете њеним врхом да рестартујете рачунар када се блокира. Можете је ставити међу странице књиге да знате где сте стали.
Када бисте сада прешли на решавање неког другог проблема и касније опет почели да размишљате о новим функцијама оловке, сигурно бисте се сетили још гомиле оригиналних идеја. То је због тзв. периода инкубације због кога нам одједном сину решења за проблеме о којима дуго размишљамо. После мрака у ком тумарамо тражећи одговор, у паузи нам се упали лампица.

Инкубација је у уској вези са креативношћу, кажу психолози. Рогер вон Оецх дефинише пет фаза креативности:

1. Фаза припреме када се дефинише проблем и прикупљају информације;
2. Фаза фрустрације када се ломимо да ли да одустанемо и прибегавамо некреативним решењима;
3. Фаза инкубације током које подсвесно радимо на решењу;
4. Фаза илуминације, тзв. аха ефекат када изненада дођемо до решења;
5. Фаза елаборације када прилагођавамо и ревидирамо оно што смо смислили.

Објашњења како се долази од треће до четврте фазе су различита. Пауза омогућава мозгу да се опорави од велике количине информација и да рашчисти шта је битно, а шта не. Сазнања се структуирају, што омогућава да право решење исплива на површину мисли. Чак и када не размишљате активно о проблему, подсвест ради. На сличан начин, примећујете канту на улици када имате ђубре у руци иако не размишљате све време о томе.

Многи славни научници су до својих највећих открића дошли управо овако. Архимед је желео да открије да ли је краљева круна од чистог злата или има и примесе олова, али то није могао да уради без да је распарча. Било му је потребно да сазна запремину круне, а за тако неправилну фигуру није имао формулу. Једног дана, када је улазио у каду, досетио се да може да израчуна запремину воде са круном и без ње и тако дође до одговора који му је потребан. Архимед је свакако много пута пре тога улазио у каду, али тек када је пустио проблем да "одлежи", могао је да се досети како му та свакодневна радња може помоћи.

Психолошка истраживања показују да период инкубације заиста ради. У сличном експерименту као на почетку текста, испитаници су имали задатак да смисле нове функције за столицу. Једној групи је после задатка речено да ће га касније поново решавати, а друга није била тако упозорена. Нове идеје прве групе биле су много бројније него друге, што показује да мозак као тајни агент ради у позадини и док су друге активности у току.

Дакле, следећи пут када не дижете главу од стола и осећате грижу савести на паузи, сетите се – бићете ефикаснији, бржи, креативнији и продуктивнији после ње. Еурека!

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE