„Сматрајући животну жељу свога сина својом материнском и људском обавезом, остварујем је данас као наш заједнички циљ поклањајући Савино животно дело родном месту које је овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним својим сликама. После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задржала толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају. Испуњавајући тај аманет, уверена сам у дубоко разумевање и љубав којом ће бити прихваћен како од грађана Шида, тако и од будућих нараштаја.“
Ово су речи Персиде Шумановић којима започиње текст даровног уговора на темељу којег је 1952. године основана Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду.
Захваљујући њеној великој жељи, племенитости и упорности, десет година након смрти сина јединца, поклонила је граду Шиду легат непроцењиве уметничке и материјалне вредности. Према одредбама уговора, легат је смештен у породичну кућу Шумановића у којој је до тада био општински суд.
Уметнички фонд галерије у Шиду, броји 417 дела, од тога 350 слика урађених техником уља на платну и 67 скица у разним техникама (цртеж, пастел, акварел, разблажена темпера). Највећи број слика припада последњем стваралачком периоду (шидском). Насликане су у Шиду током последње деценије Савиног живота. Мањи део збирке, али само по броју, а не по значају, чине слике које је је уметник донео из Париза. Након смрти Персиде Шумановић, у посед галерије дошла су и многобројна документа која је она сачувала, а од великог су значаја за проучавање уметникове личности и дела.
У непосредној близини галерије, у улици која данас носи његово име налази се спомен кућа Саве Шумановића. Породичну кућу, која је под заштитом Републичког завода за заштиту споменика културе, општина је откупила од наследника и од 1982. године је отворена за посетиоце. У овој кући сликар је провео детињство и последње године живота. У њој је сачуван породични намештај и атеље у којем је стварао ремек дела.
Последњих дванаест година живота, Сава Шумановић је провео у Шиду. У родитељској кући пронашао је мир, сигурност и идеалне услове за рад. Инспирација му није недостајала. Обронци Фрушке Горе таман су толики да разбијају монотонију равнице, а да истовремено не ометају сунце да раскошно обасјава те исте пределе. Та слика, или та светлост фасцинирала је Саву Шумановића. Пронашао је своју судбину овековечивши за сва времена лепоту свога завичаја. Објединио је у Шиду своје претходно знање и искуство и створио најлепша и најзрелија дела. Била је то савршена синтеза паришког искуства са колоритом и светлошћу Срема.
Неуморно радећи, наставио је до последњег дана да истражује могућности света који ствара по свом нахођењу, света слике. Непосредно пред смрт завршио је последњу композицију, триптих „Берачице“. На Велику Госпојину, 28. августа 1942. Године, Саву су, заједно са још 150 Срба из Шида, око 6 сати ујутру, ухапсили и одвели у Сремску Митровицу. Сви они су после мучења стрељани, вероватно 30. августа, после чега су сахрањени у заједничку масовну гробницу.
Шиђани су поносни што су за свог суграђанина имали великог сликара чији су радови јасно осликавали поетски реализам и колористички експресионизам и допринели развоју истих.
У срцу града Шида остаће Савина дела и успомене на његов живот, тамо где и припадају, тамо где се он осећао спокојним, тамо где је пронашао инспирацију и провео последње године свог живота.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE