Dobrodošli u grad Save Šumanovića!

„Smatrajući životnu želju svoga sina svojom materinskom i ljudskom obavezom, ostvarujem je danas kao naš zajednički cilj poklanjajući Savino životno delo rodnom mestu koje je ovekovečio kroz svoju ljubav, učinio poznatim i slavnim svojim slikama. Posle nesrećne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadržala toliko puta ponovljenu želju da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju. Ispunjavajući taj amanet, uverena sam u duboko razumevanje i ljubav kojom će biti prihvaćen kako od građana Šida, tako i od budućih naraštaja.“

Ovo su reči Perside Šumanović kojima započinje tekst darovnog ugovora na temelju kojeg je 1952. godine osnovana Galerija slika „Sava Šumanović“ u Šidu.

Zahvaljujući njenoj velikoj želji, plemenitosti i upornosti, deset godina nakon smrti sina jedinca, poklonila je gradu Šidu legat neprocenjive umetničke i materijalne vrednosti. Prema odredbama ugovora, legat je smešten u porodičnu kuću Šumanovića u kojoj je do tada bio opštinski sud.

Umetnički fond galerije u Šidu, broji 417 dela, od toga 350 slika urađenih tehnikom ulja na platnu i 67 skica u raznim tehnikama (crtež, pastel, akvarel, razblažena tempera). Najveći broj slika pripada poslednjem stvaralačkom periodu (šidskom). Naslikane su u Šidu tokom poslednje decenije Savinog života. Manji deo zbirke, ali samo po broju, a ne po značaju, čine slike koje je je umetnik doneo iz Pariza. Nakon smrti Perside Šumanović, u posed galerije došla su i mnogobrojna dokumenta koja je ona sačuvala, a od velikog su značaja za proučavanje umetnikove ličnosti i dela.

U neposrednoj blizini galerije, u ulici koja danas nosi njegovo ime nalazi se spomen kuća Save Šumanovića. Porodičnu kuću, koja je pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, opština je otkupila od naslednika i od 1982. godine je otvorena za posetioce. U ovoj kući slikar je proveo detinjstvo i poslednje godine života. U njoj je sačuvan porodični nameštaj i atelje u kojem je stvarao remek dela.

Poslednjih dvanaest godina života, Sava Šumanović je proveo u Šidu. U roditeljskoj kući pronašao je mir, sigurnost i idealne uslove za rad. Inspiracija mu nije nedostajala. Obronci Fruške Gore taman su toliki da razbijaju monotoniju ravnice, a da istovremeno ne ometaju sunce da raskošno obasjava te iste predele. Ta slika, ili ta svetlost fascinirala je Savu Šumanovića. Pronašao je svoju sudbinu ovekovečivši za sva vremena lepotu svoga zavičaja. Objedinio je u Šidu svoje prethodno znanje i iskustvo i stvorio najlepša i najzrelija dela. Bila je to savršena sinteza pariškog iskustva sa koloritom i svetlošću Srema.

Neumorno radeći, nastavio je do poslednjeg dana da istražuje mogućnosti sveta koji stvara po svom nahođenju, sveta slike. Neposredno pred smrt završio je poslednju kompoziciju, triptih „Beračice“. Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. Godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsili i odveli u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.

Šiđani su ponosni što su za svog sugrađanina imali velikog slikara čiji su radovi jasno oslikavali poetski realizam i koloristički ekspresionizam i doprineli razvoju istih.

U srcu grada Šida ostaće Savina dela i uspomene na njegov život, tamo gde i pripadaju, tamo gde se on osećao spokojnim, tamo gde je pronašao inspiraciju i proveo poslednje godine svog života.

***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 - 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE

Odricanje od odgovornosti