Дојчиновић у доба кокаина

Autor: Ivana Peško

Ове јесени, у издању Самиздата Б92, излази књига Шарић ‒ како је балкански кокаински картел освојио Европу, младог истраживачког новинара међународне новинарске организације Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП) и Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), Стевана Дојчиновића. Проглашена за једну од најпопуларнијих на овогодишњем београдском Сајму, Дојчиновићева књига пажљиво је структуирани резиме дугогодишњег истраживачког рада ‒ сопственог, али и читавог једног успешног тима новинара, који уреднички предводи.

Замишљен кроз развој пет каузално изведених поглавља (Дрога, Новац, Мистериозни бродовласник, Политичке везе, Црна Гора) уз спољно формирану окосницу Предговора и отвореног Епилога, текст својим главним одељцима и шармантно осмишљеним поднасловима (Шарени балони, Човек кога нико не познаје, Радуловић се враћа кући, Шта је било, било је) на симболичком плану универзализује конкретне криминалне приче. Сторије о нарко ‒ картелу који је из Јужне Америке шверцовао тоне кокаина у Европу, прању прљавог новца зарађеног овим путем, као и пословним махинацијама породице Шарић, окоснице су за много ширу грађу. Шарић је само један од репрезената тема мапираних дуж Дојчиновићевог рада у тексту књиге, и генерално узето, досадашњој каријери. Дарка Шарића постављамо за тачку пресека разних довршених и недовршених афера (уколико афере сходно последицама које остављају можемо сматрати довршеним). Иако је насловница упечатљиво шарићевска, садржина је далеко панорамског типа. Књига о Шарићу, постаје тако и књига о Зорану Ђопићу, Миши Банани, Небојши Јестровићу, Мирославу Мишковићу, двојици Ивица ‒ Тончеву и Дачићу, али и многим другим Шарићевим пословним партнерима.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с22.постимг.орг/д9ова7цгx/редакција_цинса.јпг" />
ФОТО: Чланови редакције ЦИНС-а (Анђела Миливојевић, Бранко Чечен, Бојана Јовановић, Јелена Васић, Ивана Јеремић, Владимир Костић)

Новинар нам подробно објашњава како је након акције Сабља, балкански кокаински картел досегнуо своју криминалну експанзију. Прати и анализира једну деценију професионализације балканске мафије, која је научила да „прави паре“, да се пробија на страна тржишта, и тада је освојила Европу. Објављује мноштво података пронађених у званичној документацији разних земаља (Дојчиновић је путовао и до америчке популарне офшор зоне Делавера и Колумбије), те се срећемо са бројном судском документацијом, записима са суђењења, извештајима полиција и обавештајних служби, фотографија, интервјуа, аката из пословних регистара широм света, министарстава и државних агенција.

Разна лица која дефилују причом, подсећају нас на најбоље изведене јунаке криминалистичких романа. Луиђи Ринела, инспектор миланске полиције, први запажа куриозитет паковања кокаина у дечије шарене балоне (истраживачким дискурсом: препознао је криминални рукопис), који ће му бити путоказ ка даљем разоткривању Балканских ратника ‒ мафијашке организације која дела из сенке, ненаметљиво, али сигурно, без икакве тежње ка злочиначкој саморепрезентацији која је одликовала припаднике Земунског клана. Након упада на јахту Мауи, уругвајска полиција је запленила преко две тоне кокаина упакованих у разнобојне балоне. Шарићево друштванце коначно је напукло. Први велики ударац за балкански нарко ‒ картел, донео је суштински губитак криминалцима, али мношто нових информација органима реда. Мауи, измучен великом олујом и препуњен шареним теретом, показао је да се централна организација шверца налазила у Србији, Црној Гори и Словенији. Филијале су раширене у набавним државама: Бразилу, Аргентини, Уругвају, као и државама дистрибутерима: Италији, Шпанији, Грчкој.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с29.постимг.орг/иаxд6инц6/Фонд_Југ_Гризељ_7.јпг" />
ФОТО: Стеван Дојчиновић

Екипа је непристојно функционисала као и свака пристојна фирма са запосленим кадром: Један део екипе је био задужен за координацију осталих чланова и преношење конкретних налога организатора групе. Други део чинили су чланови који су набављали кокаин и пребацивали га на прекоокеанске бродове. Чланови посаде и морнари од поверења били су важна карика у организацији, јер су били задужени за транспорт кокаина до Европе. На крају, последњу „руку“ у шверцу чинили су дилери који су кокаин продавали на тржишту неке европске земље. Ту су били и благајници, делили плате, исплаћивали путне трошкове, водећи пуну евиденцију о приходима и расходима фирме. Прво поглавље завршено је наративним сужавањем са приче о шверцу, дистинктивног разграничавања терминологије потребне за даље читање (попут објашњавања разлике између картела и пирамиде) и међудржавног акционог плана, на онај интерни ниво ‒ Шарићев портрет и подробнију анализу ситуације на овим просторима. Одвише симпатично, вратићемо се у 1991. и Пљевља, када је двадесетогодишњи Шарић украо у једном маркету чајне кобасице, сланине, саламе, чарапе, еурокрем, кафу и пола килограма гљива. Стеван Дојчиновић сложио је и начинио читљивим силне расуте информације о нарко ‒ пословањима и прању новца са подручја (ако ми дозволите да се изразим КСТ‒овим жаргоном) домаћице. Како је један локални лоповчић прерастао у криминалног мага, минуциозно је забележено у наредним поглављима, сходно приступачним изворима до којих је новинар стигао.

Одељци о прању новца и политичкој позадини призивају најузбудљивији читалачки ритам, јер и сам одељак о дроги без истих не би могао да постоји. Међутим, ово није књига која се брзо чита. Једнако није књига која се лако чита. И што је још важније, ово је књига коју ћете с времена на време испустити из руке, са одређеним разлогом. Бићете позвани да посетите разне новинарске сајтове, претражите текстове од Про Паблике до ЦИНС‒а, застанете и пар пута се освестите како се свако записано слово текста у вашој ближој прошлости заиста догодило, те наставило да се догађа. Књига је позив на реафирмацију критичке друштвене свести и она неће никога просто забавити. Ако вас не занима шта је труло у држави Србији, бежте главом без обзира од овога штива, јер ће вам слојевито показати и доказати колико вам таква стечена работа неће донети ништа добро у будућности.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с30.постимг.орг/9qзеyзец1/довнлоад.јпг
" />
ФОТО: OCCRP

Дојчиновића не занима приповедни декор, али га суптилно каткад подметне уколико му се учини битним за оживљавањем приче (исто је и са хумором), није заинтересован за писање лаких жанровских нота, иако књига обилује минималистичким трилер мајсторијама (биће и овде необичних баштована, манекенки, у нашем културолошком коду певаљки, богатих наследница својих очева, које се отимају око мафијаша, као и код осталих познавалаца жанра), не експериментише изворним документима, већ их писањем предочава, објашњава и чини пријемчљивијим и разумљивијим широј читалачкој публици.

Пишчева нарација је све време укотвљена у потреби да се читаоцу саопшти информативна истина, а тек за њом све остало. Са друге стране, паралелно се уз саму обавештајну и едукативну димензију текста, отвара и она интимно професионална, метановинарска, те омогућава делу да води двоструку комуникацију ‒ са онима који треба да се информишу и са онима чија је дужност да информишу друге, а то свесно нису чинили. Ова новинарска књига прича Шарићеву причу, али истовремено води имплицитну полемику са свим структурама и параструктурама друштва, заслужним за дугогодишње прећуткивање исте.

Иако нисам активни читалац књига писаних у домену начела, оценићу да је Дојчиновићев првенац утолико изузетан, показујући колико је важно по судбину једне јавности и медија придржавати се постулата новинарског Кодекса. Имао је Црњански једну изјаву по којој би све што је најбоље у нас, требало послати у новинаре. Делује ми да се од његове реченице, свет уопште није променио онолико колико смо у промене убеђени. Стеван Дојчиновић показује како, чак и данас у Србији, најбољи и даље стварају најбоље новинарство. А прича о Шарићу и њему сличнима, уз Дојчиновића и њему мало сличнима, природно се како то само животна прича уме ‒ наставља.

***

Овај текст је настао нашом жељом да млади, који имају шта да кажу и допринесу информисаности и едукацији наше омладине, пренесу своје идеје и сазнања. Уколико желиш да и ти будеш члан нашег младог тима и допринесеш развоју наших амбиција, твоје идеје су нам добродошле! ЦВ и један текст пошаљи на [email protected] уз Цц на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових новинара вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti