Киша је пала, тако негде око 23х, али ако мислите да смо се због тога разбежали, варате се.
Autor: Ивана Грујић
Растрчали се јесмо, али да склонимо себе и опрему са кише, а онда смо наставили тамо где смо стали.
Тог суботњег поподнева окупили смо се у Дому војске у Крушевцу. Иако нам то није било први пут да крочимо у овај простор, по нечему је тај дан био посебан. Тај дан остаће запамћен по једном интересантном сусрету: две различите екипе, из два различита града, које су кренуле у исту „мисију“- претворити Дом војске у Дом уметности, спојиле су своје идеје и настојања.
На овом, готово историјском окупљању, причали смо о свему, а највише о појединцима који су гурнути у страну, о оним уметничким душама, које немају просторе у којима би могли да представе своје уметичке творевине. Причали смо и онима који се „боре“ за уметност и културу, за њихово место у друштву, које као да заборавља колико је то важно за нас, који смо сада овде, као и за оне који ће тек доћи, за оне нове клинце. Ако ми сада не добијемо ову „борбу“, која се никако тако не би смела звати, шта ће бити са њима?
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/р7ев2лнпт/кгкц2.јпг" />
Две екипе, које је спојила иста „мисија“, нашле су се посве случајно, захваљујући чудном сплету околности који се одиграо 14 септембра. Ми, Крушевљани (Асоцијација младих), почетком овог месеца започели смо припреме за улазак у Дом војске, који је град уступио на привремено коришћење. Програм је био спреман и поменутог датума отворено је, сада већ, свима добро познато Otključavanje. А на откључавању: филмске пројекције домаћих аутора, изложба слика Ивана Тасића „Смрт за пет зграда“, у оквиру ликовног дела програма инсталација „