У једним новинама недавно је изашао оглас у ком је писало: Нудимо волонтерски рад у магацину, у три смене. Данас је углавном уврежено веровање да је свака неплаћена активност – волонтерска активност. Такво веровање, осим што је у складу са погрешним схватањем да је само новчани профит – профит, оно самом волонтирању мења лични опис и удаљава га од недовољно обавештених потенцијалних волонтера. Да бисмо разумели шта је то погрешно, па и комично у спорном огласу, потребно је да будемо упознати са правним оквиром волонтеризма, установљеним законом о волонтирању који је ступио на снагу 2010. године.
Дефиниција волонтирања:
Волонтирање је добровољна, неплаћена активност коју појединац или група предузимају зарад добробити другог лица или групе, заједнице у којој живе или целог друштва.
Шта закон не сматра волонтирањем:
• Време проведено на стручном усавршавању или на практичном раду без заснивања радног односа, а у складу са законом
• Рад ван радног односа, у складу са законом
• Обављање услуга или активности које је једно лице дужно да пружи другом лицу, у складу са законом и другим прописом
• Извршавање судских, прекршајних и других одлука надлежних органа
• Обављање услуга или активности које су уобичајене у породичним, пријатељским или суседским односима
• Обављање послова Црвеног крста Србије који су везани за остваривање циљева и задатака у складу са законом и другим прописом
• Обављање послова и активности у политичким странкама, синдикатима и другим удружењима, који су везани за остваривање циљева и задатака тих организација, односно удружења, у складу са статутом
Будући волонтер још треба да зна да, иако нема право на новчану накнаду, најчешће има право на надокнаду трошкова волонтирања, као што су: транспорт, смештај, исхрана, заштита на раду, обука за ангажман... Волонтер потписује волонтерски уговор, којим је регулисан однос између волонтера и организатора волонтирања. Волонтерски програм је могуће напустити, а од колегијалности и одговорности волонтера зависи како и у ком тренутку ће то учинити. Пракса показује да се превремено напуштање пројекта не дешава често, јер је уобичајено да се током волонтирања успоставе пријатељски односи, те одређена одговорност према људима и самом пројекту.
Па добро, зашто да се, на крају, одлучимо за волонтирање?
Постоји низ разлога због којих нам оно може побољшати квалитет живота. Неки од њих су – стицање познанстава/пријатељстава, стицање искуства, сатисфакција коју може донети једино хуманитарни рад, стицање радних навика, прилика да на час посматрамо свет из неког неутилитарног угла...
У Србији постоји више, што неформалних, што регистрованих волонтерских центара. Један од њих је и Волонтерски центар Војводине, који је, од 2005. када је званично регистрован, организовао многобројне волонтерске активности - међународне размене младих, семинаре, тренинге, конференције и иницијативе, едукативне програме, хуманитарне акције. Оно што је ново код њих, а што је нама задовољство да вам представимо, је покретање Локалног Волонтерског Сервиса (ЛВС) у Новом Саду. Ради се о интернет порталу чији је циљ иновативан, а једноставан – повезивање организатора пројеката, којима су волонтери потребни, са самим волонтерима. Потребно је само да и једни и други креирају свој налог на овом порталу, и да на тај начин буду у прилици да се међусобно повежу и умреже.
Како све то изгледа и функционише, бићете у прилици да зазнате кликом на њихов portal, на ком постоје и смернице за његово коришћење.
