U jednim novinama nedavno je izašao oglas u kom je pisalo: Nudimo volonterski rad u magacinu, u tri smene. Danas je uglavnom uvreženo verovanje da je svaka neplaćena aktivnost – volonterska aktivnost. Takvo verovanje, osim što je u skladu sa pogrešnim shvatanjem da je samo novčani profit – profit, ono samom volontiranju menja lični opis i udaljava ga od nedovoljno obaveštenih potencijalnih volontera. Da bismo razumeli šta je to pogrešno, pa i komično u spornom oglasu, potrebno je da budemo upoznati sa pravnim okvirom volonterizma, ustanovljenim zakonom o volontiranju koji je stupio na snagu 2010. godine.
Definicija volontiranja:
Volontiranje je dobrovoljna, neplaćena aktivnost koju pojedinac ili grupa preduzimaju zarad dobrobiti drugog lica ili grupe, zajednice u kojoj žive ili celog društva.
Šta zakon ne smatra volontiranjem:
• Vreme provedeno na stručnom usavršavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa, a u skladu sa zakonom
• Rad van radnog odnosa, u skladu sa zakonom
• Obavljanje usluga ili aktivnosti koje je jedno lice dužno da pruži drugom licu, u skladu sa zakonom i drugim propisom
• Izvršavanje sudskih, prekršajnih i drugih odluka nadležnih organa
• Obavljanje usluga ili aktivnosti koje su uobičajene u porodičnim, prijateljskim ili susedskim odnosima
• Obavljanje poslova Crvenog krsta Srbije koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka u skladu sa zakonom i drugim propisom
• Obavljanje poslova i aktivnosti u političkim strankama, sindikatima i drugim udruženjima, koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka tih organizacija, odnosno udruženja, u skladu sa statutom
Budući volonter još treba da zna da, iako nema pravo na novčanu naknadu, najčešće ima pravo na nadoknadu troškova volontiranja, kao što su: transport, smeštaj, ishrana, zaštita na radu, obuka za angažman... Volonter potpisuje volonterski ugovor, kojim je regulisan odnos između volontera i organizatora volontiranja. Volonterski program je moguće napustiti, a od kolegijalnosti i odgovornosti volontera zavisi kako i u kom trenutku će to učiniti. Praksa pokazuje da se prevremeno napuštanje projekta ne dešava često, jer je uobičajeno da se tokom volontiranja uspostave prijateljski odnosi, te određena odgovornost prema ljudima i samom projektu.
Pa dobro, zašto da se, na kraju, odlučimo za volontiranje?
Postoji niz razloga zbog kojih nam ono može poboljšati kvalitet života. Neki od njih su – sticanje poznanstava/prijateljstava, sticanje iskustva, satisfakcija koju može doneti jedino humanitarni rad, sticanje radnih navika, prilika da na čas posmatramo svet iz nekog neutilitarnog ugla...
U Srbiji postoji više, što neformalnih, što registrovanih volonterskih centara. Jedan od njih je i Volonterski centar Vojvodine, koji je, od 2005. kada je zvanično registrovan, organizovao mnogobrojne volonterske aktivnosti - međunarodne razmene mladih, seminare, treninge, konferencije i inicijative, edukativne programe, humanitarne akcije. Ono što je novo kod njih, a što je nama zadovoljstvo da vam predstavimo, je pokretanje Lokalnog Volonterskog Servisa (LVS) u Novom Sadu. Radi se o internet portalu čiji je cilj inovativan, a jednostavan – povezivanje organizatora projekata, kojima su volonteri potrebni, sa samim volonterima. Potrebno je samo da i jedni i drugi kreiraju svoj nalog na ovom portalu, i da na taj način budu u prilici da se međusobno povežu i umreže.
Kako sve to izgleda i funkcioniše, bićete u prilici da zaznate klikom na njihov portal, na kom postoje i smernice za njegovo korišćenje.
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
