Nemojte okretati glavu, to ste mogli biti vi! Diskriminacija i nasilje jesu učestale pojave, ali to nije razlog da se na njih i naviknemo.
Da li ste znali da postoji čak 19 karakteristika koje služe kao osnova za diskriminaciju? Toliko je mogućnosti da će neko stvoriti predrasude o nama, odbiti da nas zaposli ili da nas ima u svom okruženju. Naše etničko poreklo, preci, jezik kojim govorimo, boja kože, starost, pol, invaliditet, rodni identitet, seksualna orijentacija, mesto rođenja, bračni status, verska i politička ubeđenja, članstva u političkim i drugim organizacijama, imovno stanje, zdravstveno stanje, fizički izgled, državljanstvo, genetske osobine, ranija osuđivanost mogu poslužiti kao motiv da nas postave na marginu društva i obeleže za stalno.
Diskriminacija često vodi do nasilja, uzrok postojanja ovog problema možemo potražiti u porukama i aktivnostima vlasti, medijima, porodici i prijateljima, ali pre svega u nama samima. Ukoliko smatramo da je u redu kada poslodovac postavi u oglas da traži isključivo žensku osobu, prijatnog izgleda za posao sekretarice ili da se piće u klubovima manje naplaćuje za ženski pol mi učestvujemo u rodnoj diskriminaciji. Ne postoji podela na muške i ženske poslove, već podela prema radnoj sposobnosti. Muškarac može biti babica ili žena automehaničar, ako poseduju veštine potrebne za te poslove.
Nije svaki oblik diskriminacije nužno loš potez. Pozitivna diskriminacija je mera koja pruža opravdano razlikovanje, poput posebno označenih parking mesta za vozila sa invaliditetom ili programa za edukaciju mladih kako bi se omogućio veći procenat zapošljavanja osoba bez iskustva.
Novinski naslovi doprinose širenju već postojećih sterotipa i svojim uticajem osnažuju postojeće stavove: Istoričar Jovan Pein - Hrvati su pravi ljudožderi (Kurir), Ovo je Trtić, come on (Press), Dara pevala u gej klubu (Alo), Gejevi navalili kod Nikolića (Alo), Novinarka Balkan radija radi iako je slepa (Večernje Novosti), Ne dozvoljava da je starost uspori, opaka baka – kraljica Elzabeta lovi tetrebe i vozi ,,Rendž Rover” (Blic). Neki od njih možda deluju smešno, ali takav način izveštavanja ne doprinosi edukaciji građana, već prihvatanju sterotipnih i diskriminišućih pogleda na različitost.
,,Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.” (Herman Hesse, nemački pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost)
Beogradski centar za ljudska prava organizovao je višemesečni trening za mlade novinare koji će osim tema diskriminacije i nasilja praviti priloge i novinske članke o dostupnosti obrazovanja u RS i transparentnosti vlasti pri donošenju odluka. Obuka mladih, stručnih novinara jedan je od činilaca neophodnih za stvaranje objektivne, informativne medijske slike bez elemenata senzacionalizma koji nedozvoljeno razlikuju ljude sa istim pravima. UNICEF nastavlja sa svojim projektom Škola bez nasilja koji okuplja čak 250 osnovnih i srednjih škola, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti uz podršku ove organizacije okupila je grupu mladih poverenika na seminaru Srbija: 0 diskriminacije na kom su deca od 14 do 18 godina učila kako da se izbore sa ovim problemom i pomognu drugarima sa invaliditetom koji su predmet diskriminacije.
Diskriminacija je iskorak ka nasilju, uključite se u borbu.
