Autor: Anja Čolić
Danas se dosta mladih ljudi koji su tek završili studije suočava sa problemom radnog iskustva. Dakle, teško je naći posao ako nemate bilo kakvo iskustvo, a opet kako imati isto kada ste tek završili studije? Ipak, postoje razne aktivnosti koje nude neformalno obrazovanje, koje će vam omogućiti da se snađete i istaknete u različitim životnim situacijama. Ako ste član jedne posebne družine kao što su čuveni Raja, Gaja i Vlaja, ili želite da budete, vaš život možete obogatiti nemerljivim iskustvom. Asocijacije koje imamo kad ih spomenemo su dvogled, ranac i šator. Da, to su izviđači. Imam čast da razgovaram sa gospođicom Dunjom Čordaš, koja je dosta proputovala, radila raznolike poslove i stekla liderske sposobnosti zahvaljujući upravo izviđačima.
Kada i zašto si postala izviđač?
Davne 1994. godine, kada sam krenula u 1. razred osnovne škole. Mama i tata, inače nekadašnji izviđači, predložili su mi da odem i vidim kako je to. Tako je sve počelo i do danas nije prestalo.
Šta razlikuje izviđače od drugih organizacija?
To što nisu samo organizacija, već način života.
Ono što me je oduvek zanimalo je - šta se ustvari uči i radi na izviđačima?
Puno toga se radi i uči, počevši od crtanja, pevanja, pravljenja česitki i različitih kreativnih sitnica. Odlazaka u pozorište, bioskope, priredbe, pa na plivanje, klizanje, sankanje, preko izviđačkih aktivnosti u prirodi i taborovanja u šatorima. Tu su i zimovanja sa drugarima, osvajanja izviđačkih veština i veštarstava. Učimo kako da budemo pre svega dobri ljudi i drugari i kako da poštujemo tuđa i različita mišljenja. Puno putujemo, idemo na takmičenja, kako u gradu tako i po celoj zemlji, a kada imamo mogućnosti putujemo i van granica naše zemlje.
Kako su ti izviđači pomogli da razviješ liderske sposobnosti?
Već 19 godina sam izviđač, i kada si od malih nogu u svemu tome, onda se to nekako valjda prirodno javi u tebi, možda ne kod svih, ali kod jednog broja dece to se prepozna već dok su mlađa i onda se ona samo usmeravaju. Ja sam završila takozvanu Šumsku školu tj. izviđačku letnju školu, gde te uče kako da budeš vođa novim malim izviđačima. Tako sam počela, jako mi se dopalo, i na kraju sam takvo iskustvo uspela da iskoristim i u drugim sferama zivota.
Šta su ti izviđači omogućili?
Omogućili su mi sve što verovatno nigde drugde na svetu ne možeš da dobiješ. Divno detinjstvo i mladost, trenutke za pamćenje i prijatelje za ceo zivot. Takva iskustva i događaje ne možeš nigde druge da probaš i vidiš. Kampovanja duga dve nedelje, spavanje u šatoru, gledanje zvezda noću pod vedrim nebom, deljenje straha sa društvom u šatoru za vreme nevremena. Malo je ovo vremena i prostora da vam objasnim ono što su izviđači učinili u mom životu. To mora da se doživi.
Pošto si spomenula putovanja, da li postoji neko koje bi posebno istakla?
Za sve ove godine posetila sam dosta mesta u našoj zemlji, kako gradove, gde se često održavaju takmičenja kod drugih izviđača-domaćina, tako i dosta planina i prelepih predela naše zemlje. Imala sam priliku i da učestvujem na par međuanrodnih aktivnosti u Makedoniji, Mađarskoj, Italiji i Švajcarskoj. Ono što bih istakla, je kamp u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je trajao dva meseca, gde sam 2008. imala priliku da budem međunarodni instruktor njihovim izviđačima, da se upoznam sa njihovim načinom rada i dosta naučila. Zaista postoji mnogo mogućnosti da se posete različiti kampovi i aktivnosti, i u Srbiji i u inostranstvu. Kada bismo imali malo veću finansijusku podršku, onda bi sve bilo lakše, jer ovako najčešće sami finansiramo sve.
Kako se deca i mladi mogu učlaniti u izviđače?
U svakom gradu i na svakoj opštini postoji neki odred izviđača. Preko intrneta lako možete da saznate za njihov kontakt i tako vidite koji vam odred izviđača najviše odgovara u odnosu na mesto stanovanja, ili, često pri osnovnoj školi postoji jedan odred izviđača koji radi sa decom iz te škole. Na sajtu Saveza Izviđača Beograda možete naći korisne informacije, kao i na sajtu Saveza Izviđača Srbije.
I za sam kraj, da li preporučuješ mladima da postanu izviđači?
Svima toplo preporučujem, i mladima i malo starijima, a i roditeljima da svojoj deci pruže tu divnu šansu da im deca odrastaju u prirodi, u jednom zdravom i neiskvarenom okruženju, da se osamostale i steknu nova divna drugarstva i proputuju svet.
***
POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.