Дуња Чордаш - Сећате ли се Раје, Гаје и Влаје?

Данас се доста младих људи који су тек завршили студије суочава са проблемом радног искуства. Дакле, тешко је наћи посао ако немате било какво искуство, а опет како имати исто када сте тек завршили студије? Ипак, постоје разне активности које нуде неформално образовање, које ће вам омогућити да се снађете и истакнете у различитим животним ситуацијама. Ако сте члан једне посебне дружине као што су чувени Раја, Гаја и Влаја, или желите да будете, ваш живот можете обогатити немерљивим искуством. Асоцијације које имамо кад их споменемо су двоглед, ранац и шатор. Да, то су извиђачи. Имам част да разговарам са госпођицом Дуњом Чордаш, која је доста пропутовала, радила разнолике послове и стекла лидерске способности захваљујући управо извиђачима.

Када и зашто си постала извиђач?

Давне 1994. године, када сам кренула у 1. разред основне школе. Мама и тата, иначе некадашњи извиђачи, предложили су ми да одем и видим како је то. Тако је све почело и до данас није престало.

Шта разликује извиђаче од других организација?

То што нису само организација, већ начин живота.

Оно што ме је одувек занимало је - шта се уствари учи и ради на извиђачима?

Пуно тога се ради и учи, почевши од цртања, певања, прављења чеситки и различитих креативних ситница. Одлазака у позориште, биоскопе, приредбе, па на пливање, клизање, санкање, преко извиђачких активности у природи и таборовања у шаторима. Ту су и зимовања са другарима, освајања извиђачких вештина и вештарстава. Учимо како да будемо пре свега добри људи и другари и како да поштујемо туђа и различита мишљења. Пуно путујемо, идемо на такмичења, како у граду тако и по целој земљи, а када имамо могућности путујемо и ван граница наше земље.

Како су ти извиђачи помогли да развијеш лидерске способности?

Већ 19 година сам извиђач, и када си од малих ногу у свему томе, онда се то некако ваљда природно јави у теби, можда не код свих, али код једног броја деце то се препозна већ док су млађа и онда се она само усмеравају. Ја сам завршила такозвану Шумску школу тј. извиђачку летњу школу, где те уче како да будеш вођа новим малим извиђачима. Тако сам почела, јако ми се допало, и на крају сам такво искуство успела да искористим и у другим сферама зивота.

Шта су ти извиђачи омогућили?

Омогућили су ми све што вероватно нигде другде на свету не можеш да добијеш. Дивно детињство и младост, тренутке за памћење и пријатеље за цео зивот. Таква искуства и догађаје не можеш нигде друге да пробаш и видиш. Камповања дуга две недеље, спавање у шатору, гледање звезда ноћу под ведрим небом, дељење страха са друштвом у шатору за време невремена. Мало је ово времена и простора да вам објасним оно што су извиђачи учинили у мом животу. То мора да се доживи.

Пошто си споменула путовања, да ли постоји неко које би посебно истакла?

За све ове године посетила сам доста места у нашој земљи, како градове, где се често одржавају такмичења код других извиђача-домаћина, тако и доста планина и прелепих предела наше земље. Имала сам прилику и да учествујем на пар међуанродних активности у Македонији, Мађарској, Италији и Швајцарској. Оно што бих истакла, је камп у Сједињеним Америчким Државама, који је трајао два месеца, где сам 2008. имала прилику да будем међународни инструктор њиховим извиђачима, да се упознам са њиховим начином рада и доста научила. Заиста постоји много могућности да се посете различити кампови и активности, и у Србији и у иностранству. Када бисмо имали мало већу финансијуску подршку, онда би све било лакше, јер овако најчешће сами финансирамо све.

Како се деца и млади могу учланити у извиђаче?

У сваком граду и на свакој општини постоји неки одред извиђача. Преко интрнета лако можете да сазнате за њихов контакт и тако видите који вам одред извиђача највише одговара у односу на место становања, или, често при основној школи постоји један одред извиђача који ради са децом из те школе. На сајту Saveza Izviđača Beograda можете наћи корисне информације, као и на сајту Saveza Izviđača Srbije.

И за сам крај, да ли препоручујеш младима да постану извиђачи?

Свима топло препоручујем, и младима и мало старијима, а и родитељима да својој деци пруже ту дивну шансу да им деца одрастају у природи, у једном здравом и неисквареном окружењу, да се осамостале и стекну нова дивна другарства и пропутују свет.

***

ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.

Odricanje od odgovornosti