Да ли се лепе ствари дешавају случајно и понекад, или се испуњавају кад чврсто верујемо?
Autor: Звончица
ФОТО: lewallpaper
Ако сте читали иКолумну са почетка месеца Jedan kratki/slatki Septembar, moliću!, позната вам је проблематика и затегнути однос између мене и септембра.
So, my kind of people, take a look at this…I preeeeseent you…double rainbow…rainbow and a half, actually.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/рмqкрге35/дуга_мања.јпг" />
И тако ја, ономад, написах: “А можда нас Септембар изненади са једном осмехомамљујућом дугом...или више њих!“ And he did, indeed.
Да ли то значи да треба поверовати у – Кад у нешто чврсто верујеш, оно ће се и испунити? Или се лепе ствари дешавају случајно? Или се лепе ствари дешавају случајно и понекад? Или се лепе ствари дешавају (све време), само треба знати где гледати, само их треба знати препознати?
Лепе ствари. Лепе ствари, уопште, нису ствари. То кад схватиш – продишеш! Некако си слободнији, и дистанциран од свеопште жеђи – да имаш, да поседујеш, да се бахатиш, а да се, притом, ни на тренутак не упиташ: Чему све ово? Допушташ да те ствар, чињеница да је она у твојим рукама, чини срећним? Ок...и срећан си, колико дуго? Пар минута, дан-два...? Недовољно. Треба ти још среће. Тражи, купуј, граби...Запањујуће, опет ниси срећан. Не заговарам аскетски начин живота, нити својевољно изопштавање из (јединог нам познатог) друштва у ком живимо. 21. век је, материјализам на врхунцу – узроци и последице, донекле, познати, повратак на почетак немогућ... ту смо, где смо. Врста којој припадамо је креатор идеје о свемоћном материјализму – зато и пристајемо, и сносимо одговорност за тренутно стање ствари. Сваки другачији приступ био би чисто лицемерство. Али, да ли је, данас, ствар толико моћна? Да ли те чини срећним до те мере да испушташ из вида много веће и значајније нествари? Напредак друштва, кажу. Напредујемо ми у једном смеру, истина. Али у другом… не да назадујемо, већ смо изгубљени. “Шта је срећа, ако није посед?” – рекао би човек данашњице.
Стани мало, човече…покушај да схватиш – Оно када ухватиш себе да осећаш; да осећаш стомаком: јутро, ветар, кишу, музику, топлоту, хладноћу…и милион (и више) других ситних, једва видљивих голим оком, бесплатних нествари – е то је срећа! Прост, а непроцењив механизам (препознавања вредног) – прво те стомак обавести да си жив - голицањем; онда оно што осећаш изнутра, постаје видљиво за спољни свет, променом израза на твом лицу – ведрији си, осмехујеш се; информација већ стиже до мозга – а мудра глава ће потврдити – срећан си, уживај сад у томе! Још ако попричаш са собом и кажеш себи – Како је лепо бити ја, бити овде и сада! – успешно си савладао прве кораке на “ЗНАТИ ПРЕПОЗНАТИ СРЕЂУ” убрзаном и непоновљивом курсу живота.
Разговор о забрињавајућим аспектима реалности, коју сви живимо, прекунула је та дуга. Као од шале, скренула са теме, и претворила нас у насмејане кловнове, као фол фотографе, који ће направити најбољи снимак дуге икада. Са телефонима у рукама, усмереним ка небу, једино што смо, концентрисане на њу, успеле да изговоримо (неколико пута): “Како је лепо.” Пар пролазника, долазећи из супротног смера, гледала нас је са упитником изнад глава, а онда су се и они окренули, и погледали у правцу наших погледа… Насмејали су се… нама, нашој подетињености, или самој шари на небу? Свеједно. Осмеси су били ту. Осмехомамљујућа дуга је била ту. Шта је дуга, ако није нада?
21. септембар, Нови Сад, улица Новосадског сајма, око 16х, дупла дуга. Хвала Септембре!
(не замерите instagram филтеру)
Always look on the bright side of life...tu du, tudutudutudu.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE
