Dušan Dimić: Želim da prenesem znanje

Autor: Jovana Branković

FOTO: Privatna kolekcija

Svoja putovanja koristi ne samo da bi unapredio postojeće znanje, već i da bi promovisao srpsku kulturu, jezik, istoriju i tradiciju. Prikuplja zastavice zemalja u kojima je boravio, a cilj mu je da obiđe Afriku i Australiju kako bi i sa tih kontinenata poneo po koju. Upoznajte Dušana Dimića, dobitnika brojnih nagrada iz oblasti hemije, doktoranta Fakulteta za fizičku hemiju i jednog od najboljeg promotera Srbije u inostranstvu.

Kada je počela ljubav prema fizičkoj hemiji? Otkud baš fizička hemija?

Fakultet za fizičku hemiju je najmanji fakultet na Univerzitetu u Beogradu i nije bio popularan dok nisu počeli programi popularizacije nauke i studije forenzike. Ja sam ga otkrio u Petnici, gde mi je jedna od mlađih saradnica na seminaru hemije bila studentkinja ovog fakulteta, i tada sam u razgovoru sa njom shvatio da je ovo super spoj fizike i hemije, sa dosta matematike, ali i primenom u biologiji i ostalim prirodnim naukama.

Petnica je Vaš prvi kontakt sa ozbiljnijim laboratorijskim radom i naukom. Koliko su Vam iskustva odatle pomogla u daljem radu?

Petnicu i seminare hemije ću uvek pamtiti po tome što sam imao priliku da budem okružen drugim učenicima koje interesuje nauka, iako često nije bilo lako slušati nekoliko predavanja i onda raditi seminarski i zadatke do ranih jutarnjih časova. Ali to mi je pokazalo da nije jednostavno baviti se naukom i da zahteva dosta volje i upornosti. Petnica je takođe mesto na kome učenici imaju mogućnost da sarađuju sa profesorima sa fakulteta i naučnicima sa insitututa, slobodno postavljaju pitanja i iznesu svoje ideje, koje nisu uvek baš naučno zasnovane, ali pokazuju kreativnost. Drugarstva iz Petnice su mi i sada značajna zbog toga što je veliki broj kolega koji su bili na seminarima sada na doktratima u svetu i to ostavlja priliku za buduću saradnju. Nekoliko puta sam imao priliku da posetim Petnicu kao predavač i uvek se napunim pozitivnom energijomö zbog toga što su učenici veoma zainteresovani i potrebno je nekada da dobro razmislim kada postave pitanja.

FOTO: Privatna kolekcija

Kako izgleda biti tako mlad, a već naučnik sa toliko priznanja i nagrada?

Želeo bih da posebno naglasim da moj primer nije jedinstven, postoji dosta mladih ljudi koji su uspešni u svojim oblastima, a koji ne dobijaju dovoljno prostora u medijima. Od početka fakulteta bio sam svestan da studiram ono što me interesovalo i to me je podstaklo da se i pored osnovnih obaveza dodatno posvetim naučnom radu ili prijavljivanju za prakse i razmene. Prosek na studijama nikako ne oslikava samo znanje pojedinca, već mnogo više trud i vreme koje je neko uložio u spremanje određenog ispita. Nagrade i priznanja Društva fizikohemičara i Srpskog hemijskog društva su došli tek na kraju studija za celokupne rezultate, dok su Ministarstvo omladine i sporta i Ministarstvo prosvete i nauke kroz program stipendiranja studenta takođe pokazali da cene rad i trud. Mlađim kolegama uvek govorim da je lako imati dobar prosek ukoliko se samo uči, tako da je pored fakulteta dobro baviti se i vannastavnim aktivnostima kao što su volontiranja, studentski aktivizam ili prakse, zbog toga što će ih to izdvojiti jednog dana kada se budu prijavljivali za posao.

Dobili ste ponude za nastavak studiranja van naše zemlje. Zašto ih niste prihvatili? Da li postoji posao i zemlja koju ne biste odbili?

Tokom osnovnih studija sam imao priliku da radim praksu u Izraelu i Argentini i da studiram u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i da preko različitih programa razmene upoznam sistem obrazovanja u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji. Odlučio sam još na masteru da želim da upišem doktorske studije na Fakultetu za fizičku hemiju zbog toga što bih želeo da radim kao asistent na fakultetu. To je jedan od logičnih koraka u karijeri, koji su počeli time da želim da završim fakultet u što kraćem roku sa dobrim prosekom, pa iskoristim studije za putovanja, društveni aktivizam i usavršavanja i sada bih želeo da deo znanja i iskustva prenesem studentima. Poznajući sebe, uvek bih se pitao kako bi život u Srbiji izgledao i da li sam prerano odustao ukoliko bih upisao doktorske studije u inostranstvu odmah posle mastera. Zato sam odlučio da ostanem, pošto mislim da nema mesta gde je moguće ovako živeti, uz naporan rad, ali i ispijanje kafe koje traje dva sata posle napornog dana ili pića sa društvom. Ne bih za sada prihvatio ponude za inostranstvo, ali bih voleo da deo doktorata odradim u inostranstvu, i tu bih posebno odabrao Sjedinjene Američke Države, Nemačku, Singapur ili Japan, zbog ulaganja države u nauku i povezanost nauke i industrije.

Mislite li da je perspektivno baviti se naukom u Srbiji?

Većina studenata koja upisuje prirodne nauke je svesna da neće baš početi karijeru kao milijarderi, ali ima i svetlih primera. Istraživanjima u osnovnim naukama nije isplativno baviti se bilo gde, posebno kada postoji slaba saradnja industrije i fakulteta ili instituta. Kolege doktoranti koji rade u Švajcarskoj ili Nemačkoj se od početka usmeravaju na rad u razvojnim centrima u industriji, tako da tu imaju priliku da pored toga što se bave naukom i dobro zarade, ali onda se odriču dela naučne slobode da se bave onim što ih interesuje. Bavljenje naukom ostavlja slobodu da se istražuje ono što je interesantno pojedincu, naravno, ako uslovi to dozvoljavaju. Zato jeste perspektivno u smislu da se mladi ljude bave onim što ih interesuje, rade okruženi iskusnim naučnicima od kojih mogu da nauče dosta i mogu da putuju na konferencije gde upoznaju ljude sličnih interesovanja.

FOTO:Privatna kolekcija

Šta obično radite u slobodno vreme i imate li hobi?

Zbog toga što sam zaposlen kao istraživač pripravnik i slušam predavanja na doktorskim studijama nemam puno slobodnog vremena. Ali ono koje imam trudim se da provedem sa društvom na kafi ili piću. Od početka studija trudio sam se da izbalansiram stvari u životu, tako da u toku 24 časa imam vremena za predavanja, vežbe, ali i kvalitetno vreme sa društvom i porodicom. Jedan od načina provođenja slobodnog vremena, posebno vikendom, jeste vožnja bicikle do Ade i odlazak na bazen. Hobi mi je sakupljanje zastavica zemalja u kojima sam bio, pošto ne volim previše ostale suvenire, zastavice me uvek podsećaju na ljude i događaje iz određene zemlje. Za sada ih imam tridesetak i plan je da nastavim da ih sakupljam u narednim godinama i posetim neke zemlje Afrike i Australije, pošto su to dva kontinenta na kojima nisam bio.

Tokom Vaših putovanja promovisali ste našu kulturu, upoznavali ljude širom sveta sa Srbijom. Kako ljudi u drugim zemljama reaguju kada im govorite o Srbiji, srpskim naučnicima i kulturi?

Za većinu zemalja u svetu u kojima sam bio Srbija je bila velika nepoznanica. Nekako kada se nađem u zemljama poput Argentine ili Sjedinjenih Američkih Država shvatim da je Srbija na karti toliko mala da nije od nekog uticaja. Ali zato koristim priliku da pričam sa kolegama o situaciji u Srbiji, posebno Fakultetu za fizičku hemiju, koji je jedan od retkih u svetu na kome se fizička hemija izučava četiri godine, i našem sistemu obrazovanja, nauci, ali i kulturi. Obično im bude zanimljivo kako jedna tako mala zemlja može da ima hiljadugodišnju istoriju i da mladi i obrazovani ljudi budu glavni izvozni potencijal. Većina njih je čula za Đokovića, Teslu, fudbalere, košarkaše i vaterpoliste, ali često imaju i u okolini nekoga ko je sa naših prostora pa onda mogu da razumeju o čemu govorim. Volim da pustim srpsku himnu, objašnjavam da možemo da pišemo ćirilicom i latinicom, razumemo stanovnike skoro svih država na balkanu, pa čak i reči na ruskom, da smo nekada bili svetska sila i da smo poznati po hrani i gostoprimstvu, a da turisti lete u Beograd samo da bi se proveli u noćnim klubovima.

Da li mislite da se mladi danas dovoljno interesuju za nauku?

Generalno je u svetu opalo interesovanje za nauku, posebno fiziku, hemiju i matematiku, tako da je slična situacija i u Srbiji. Ali ono što je pozitivno jeste da se dosta radi na promociji nauke u koju su uključeni predstavnici Ministarstva, fakulteta i insituta i koji se trude da na interaktivan način prikažu nauku kao nešto zanimljivo. Naravno, nauka nije samo to, i učenici obično shvate takve stvari kada dođu na prvu godinu fakulteta i očekuju da u svakom ekspeirmentu nešto promeni boju, eksplodira ili da koriste moderne instrumente. Obično postoji mnogo teorije koju je potrebno savladati pre nego što zaista mogu da razumeju šta se dešava. Ali „Festival nauke“, „Noć istraživača“ ili „Nauka oko nas“ koju organizuje Fakultet za fizičku hemiju prilika su za osnovce i srednjoškolce da se upoznaju sa naukama uopšte i da budu podstaknuta da razmišljaju o svetu oko sebe. Jedan od problema je relativno loša opremljenost laboratorija u osnovnim i srednjim školama i svođenje prirodnih nauka na puku teoriju, što odbija veliki broj učenika. Ali tu su Petnica i Regionalni centri za talente, koji omogućavaju učenicima da nadoknade sve ono što su propustili i odrade samostalno istraživanje.

Jovana je vesela devojka čiji je jedini cilj da vas nasmeje i zabavi!

Pročitajte i:
Aktiviraj se i iStupi iz mase diplomiranih!
Umetnik B. Dimić: Tehnologija u društvu
Bogdan Milojević: budućnost glumaca je neizvesna

***

Vaš omiljeni portal, iSerbia, konačno izlazi iz okvira onlajn sveta i organizuje edukativno druženje iStupi iz mase diplomiranih - kako da se što pre profesionalno aktiviraš? Svi ste pozvani! #iStupi

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima, tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti