.jpg)
Србија је земља у којој никада није мањкало добрих музичара. Дала је свету неколико имена из области музике која ће се памтити и помињати са поштовањем дуги низ година. Тој групи полако (али сигурно) се прикључује и Душан Панајотовић, двадесетједногодишњи виолиниста из Књажевца, који је својим izvođenjima у Србији и широм Европе освојио велику наклоност публике.
Виолину је почео да свира у свом родном граду у класи проф. Огњана Рилака а затим је завршио и Средњу музичку школу у Нишу. Тренутно је на трећој години на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Горане Матијевић - Недељковић. Већ на другој години је проглашен за најбољег студента гудачке катедре. У Србији је на свим гудачким такмичењима освајао специјалне награде и лауреате а тренутно се спрема за интернационална такмичења. Свирао је у многим концертним дворанама широм Европе и остварио пријатељства и сарадњу са неким од најбољих виолиниста данашњице.
Од када свираш виолину и како је све почело?
Виолину сам почео да свирам са шест година. На идеју да почнем да свирам, дошао је мој отац који је дипломирао на музичкој академији у Београду. Ја са шест година баш и нисам знао шта је то виолина. У Књажевцу сам уписао нижу музичку школу “Предраг Милошевић” у класи проф. Огњана Рилака који је иначе и породични пријатељ.
Да ли си одувек знао да је свирање оно чиме би волео да се бавиш?
Како сам био старији, тако сам полако схватао да је свирање виолине управо оно чиме бих волео да се бавим. Тако се временом јавила љубав према виолини, уметности и уметничком свету уопште.
Који су твоји успеси када су такмичења у питању?
Добитник сам прве награде на републичком такмичењу у Београду, затим сам два пута узастопце освојио прву награду на Нишком међународном такмичењу. Такође и Лауреат на фестивалу гудача у Лазаревцу.
Осим у свирању, да ли су твоји професори утицали на тебе и на друге начине?
Наравно, с обзиром да сам у класи проф. Гордане Матијевић – Недељковић, поред професионалног односа међу нама влада и пријатељски однос који је јако битан за даљи напредак.
После средње школе, уписао си ФМУ. Да ли је тешко бити међу најбољима на факултету када се узме у обзир да има заиста пуно добрих виолиниста?
Тешко је рећи то “међу најбољима” јер на факултету има заиста пуно одличних младих виолиниста. Ми се међусобно поштујемо и уважавамо, и међу нама постоји доза здраве конкуренције. Када нам обавезе дозвољавају ми се дружимо и свирамо у камерним ансамблима.
Одржао си пуно концерата у земљи и иностранству. Где си све наступао и каква искуства носиш са тих наступа?
До сада сам наступао у Француској, Словенији, Македонији, Италији, Немачкој, Шпанији итд. Са сваког од тих наступа носим само дивна искуства. У Берлину сам имао прилике да будем концертмајстор “Yоунг Еуро цлассиц орцхестра” под управом познате виолинисткиње Лијане Исакаџе. Свирао сам у концертним дворанама “Берлин конзертхаус” и “Берлин пхилхармониц”. Ове године ћу поново наступити у Шпанији у Бургосу на “Суммит фестивал” који се одржава сваке године у јулу месецу.
Имао си прилику да упознаш многе значајне људе из света музике. Који су то људи и како су та познанства утицала на развој твоје каријере?
Велика је част и задовољство што сам упознао концертмајстора Симфонијског орцхестра РТС-а Катарину Алексић, проф. Драгана Радосављевића, вођу и соло виолончелисту оркетра РТС-а Тешмана Живановића са којима сам имао част да сарађујем као члан камерног оркестра “Радо виолинс”. Поред професионалног доноса који имамо, они су моји велики пријатељи са којима врло радо проводим време размењујући искуства. Такође, они ми дају разне корисне савете. Подвукао бих и једног од најбољих гудалара Владимира Радосављевића који ми помаже да у сваком тренутку будем миран и обезбеђен што се тиче виолине и гудала. Такође сам имао част да учествујем на курсу нашег познатог виолинисте Стефана Миленковића.
Како твоја породица и пријатељи гледају на твој успех
Увек сам имао подршку породице и пријатеља. Они су веома задовољи мојим успехом.
Колико одрицања са собом носи један такав позив?
Такав позив, од малих ногу, за све нас који се бавимо овом професијом, захтева много одрицања. Међутим, љубав према инструменту и музици увек превагне и човек временом престаје да посматра на одрицање као на проблем.
Какви су ти планови за будућност, да ли ћеш остати у Србији или желиш да наставиш образовање негде у иностранству?
За сада, циљ ми је да успешно завршим основне академске студије у Београду, да идем на такмичења и на крају да будем задовољан својим радом. Касније ће време показати где ће ме тај пут одвести.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
