Dušan Panajotović: Sa violinom do zvezda

Srbija je zemlja u kojoj nikada nije manjkalo dobrih muzičara. Dala je svetu nekoliko imena iz oblasti muzike koja će se pamtiti i pominjati sa poštovanjem dugi niz godina. Toj grupi polako (ali sigurno) se priključuje i Dušan Panajotović, dvadesetjednogodišnji violinista iz Knjaževca, koji je svojim izvođenjima u Srbiji i širom Evrope osvojio veliku naklonost publike.

Violinu je počeo da svira u svom rodnom gradu u klasi prof. Ognjana Rilaka a zatim je završio i Srednju muzičku školu u Nišu. Trenutno je na trećoj godini na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Gorane Matijević - Nedeljković. Već na drugoj godini je proglašen za najboljeg studenta gudačke katedre. U Srbiji je na svim gudačkim takmičenjima osvajao specijalne nagrade i laureate a trenutno se sprema za internacionalna takmičenja. Svirao je u mnogim koncertnim dvoranama širom Evrope i ostvario prijateljstva i saradnju sa nekim od najboljih violinista današnjice.

Od kada sviraš violinu i kako je sve počelo?
Violinu sam počeo da sviram sa šest godina. Na ideju da počnem da sviram, došao je moj otac koji je diplomirao na muzičkoj akademiji u Beogradu. Ja sa šest godina baš i nisam znao šta je to violina. U Knjaževcu sam upisao nižu muzičku školu “Predrag Milošević” u klasi prof. Ognjana Rilaka koji je inače i porodični prijatelj.
Da li si oduvek znao da je sviranje ono čime bi voleo da se baviš?
Kako sam bio stariji, tako sam polako shvatao da je sviranje violine upravo ono čime bih voleo da se bavim. Tako se vremenom javila ljubav prema violini, umetnosti i umetničkom svetu uopšte.

Koji su tvoji uspesi kada su takmičenja u pitanju?
Dobitnik sam prve nagrade na republičkom takmičenju u Beogradu, zatim sam dva puta uzastopce osvojio prvu nagradu na Niškom međunarodnom takmičenju. Takođe i Laureat na festivalu gudača u Lazarevcu.

Osim u sviranju, da li su tvoji profesori uticali na tebe i na druge načine?
Naravno, s obzirom da sam u klasi prof. Gordane Matijević – Nedeljković, pored profesionalnog odnosa među nama vlada i prijateljski odnos koji je jako bitan za dalji napredak.

Posle srednje škole, upisao si FMU. Da li je teško biti među najboljima na fakultetu kada se uzme u obzir da ima zaista puno dobrih violinista?
Teško je reći to “među najboljima” jer na fakultetu ima zaista puno odličnih mladih violinista. Mi se međusobno poštujemo i uvažavamo, i među nama postoji doza zdrave konkurencije. Kada nam obaveze dozvoljavaju mi se družimo i sviramo u kamernim ansamblima.

Održao si puno koncerata u zemlji i inostranstvu. Gde si sve nastupao i kakva iskustva nosiš sa tih nastupa?
Do sada sam nastupao u Francuskoj, Sloveniji, Makedoniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji itd. Sa svakog od tih nastupa nosim samo divna iskustva. U Berlinu sam imao prilike da budem koncertmajstor “Young Euro classic orchestra” pod upravom poznate violinistkinje Lijane Isakadže. Svirao sam u koncertnim dvoranama “Berlin konzerthaus” i “Berlin philharmonic”. Ove godine ću ponovo nastupiti u Španiji u Burgosu na “Summit festival” koji se održava svake godine u julu mesecu.

Imao si priliku da upoznaš mnoge značajne ljude iz sveta muzike. Koji su to ljudi i kako su ta poznanstva uticala na razvoj tvoje karijere?
Velika je čast i zadovoljstvo što sam upoznao koncertmajstora Simfonijskog orchestra RTS-a Katarinu Aleksić, prof. Dragana Radosavljevića, vođu i solo violončelistu orketra RTS-a Tešmana Živanovića sa kojima sam imao čast da sarađujem kao član kamernog orkestra “Rado violins”. Pored profesionalnog donosa koji imamo, oni su moji veliki prijatelji sa kojima vrlo rado provodim vreme razmenjujući iskustva. Takođe, oni mi daju razne korisne savete. Podvukao bih i jednog od najboljih gudalara Vladimira Radosavljevića koji mi pomaže da u svakom trenutku budem miran i obezbeđen što se tiče violine i gudala. Takođe sam imao čast da učestvujem na kursu našeg poznatog violiniste Stefana Milenkovića.

Kako tvoja porodica i prijatelji gledaju na tvoj uspeh
Uvek sam imao podršku porodice i prijatelja. Oni su veoma zadovolji mojim uspehom.

Koliko odricanja sa sobom nosi jedan takav poziv?
Takav poziv, od malih nogu, za sve nas koji se bavimo ovom profesijom, zahteva mnogo odricanja. Međutim, ljubav prema instrumentu i muzici uvek prevagne i čovek vremenom prestaje da posmatra na odricanje kao na problem.

Kakvi su ti planovi za budućnost, da li ćeš ostati u Srbiji ili želiš da nastaviš obrazovanje negde u inostranstvu?
Za sada, cilj mi je da uspešno završim osnovne akademske studije u Beogradu, da idem na takmičenja i na kraju da budem zadovoljan svojim radom. Kasnije će vreme pokazati gde će me taj put odvesti.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara. Više informacija i link ka formularu ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE

Odricanje od odgovornosti