Autor: Милош Белчевић
FOTO: Facebook
Sreli smo se igrom slučaja, u čitaonici Grupe za skandinavske jezike, književnosti i kulture Filološkog fakulteta – on je pokušavao da reši neke probleme oko bodova i komplikacije sa izbornim predmetima, a ja sam bio tu da bih pročitao norveške stripove za naredni čas...
Tako sam saznao da je naša Katedra bogatija za jednu pozitivnu i zanimljivu osobu, a i ja sam, ubrzo, postao bogatiji za novog prijatelja.
On je odrastao u Pekingu gde je studirao srpski jezik. Dobio je stipendiju Vlade Srbije, i došao u Beograd, gde živi preko 6 meseci, i studira skandianvske jezike, književnosti i kulture, sa norveškim kao glavnim jezikom.
Imao sam to zadovoljstvo da razgovaramo o Kini, Srbiji, našim kulturama i običajima, jezicima; o tome kako je dobio ime Dušan, koliko se razlikuje život u Kini i ovde, i šta mu nedostaje... a saznao sam i na kom se festivalu piva u Kini može pronaći Jelen...
Posle sjajnog teksta prijateljice Synne – Srbija kroz oči Norvežanke, poželeo sam da podelim i ovu priču. Znam da sam se i sam posle nje osećao bogatije, i verujem da nikada nije previše novih pogleda koji nam pomažu da iznova upoznamo i sagledamo sebe, kao i svet oko sebe.
Hej! Hvala ti što si izdvojio vreme da popričaš sa mnom. Dušan je tvoje srpsko ime – kako si ga dobio, i kako se, zapravo, zoveš?
To je prilično zanimljiva priča. Studirao sam srpski jezik u Pekingu, na Pekinškom unverzitetu za strane studije (Beijing Foreign Studies University), i imali smo pravu sprsku nastavnicu sa Filološkog fakulteta Univeziteta u Beogradu. Ona nam je dala oko 30 ili 40 srpskih imena koja smo mogli da izaberemo. Izabrao sam ime Dušan jer su mi rekli da je poreklo imena duša. Mislim da je ovo zaista divno.
Zovem se 张冬辉 (Zhang DongHui). Zhang mi je prezime, a DongHui ime, koje na kineskom znači Svetlo u zimskim danima.
Tvoj put (može se reći avantura) od Pekinga do Beograda, je vrlo zanimljiv, pa bih voleo da prvo o tome popričamo.
Znam da si studirao srpski jezik na Univerzitetu. Baš je interesanto saznati da u Kini ima ljudi koji studiraju srpski! Da li je to popularan ili ne baš popularan izbor? Koji predmet ti je bio glavni, i zašto si, zapravo, izabrao srpski jezik?
Nažalost, nije popularan izbor. Ali nije tako zbog toga što studenti ne žele srpski jezik za glavni. Zapravo – i dalje je potrebno da budeš među najboljim studentima kako bi dobio priliku da studiraš srpski jezik u Kini. Razlog je to što imamo samo jednog profesora, i dva nastavnika, i oni mogu da se fokusiraju na samo jednu grupu studenata, što znači da Univerzitet na kome sam studirao, BFSU, može da primi samo deset studenata svake četvrte godine.
Takođe nažalost – pošto nemamo dovoljno profesora, nemoguće je studirati master ili doktorske studije za srpski jezik.
Moj glavni predmet je bio srpski jezik. I to je zapravo zanimljiva priča – ja zaista volim da učim jezike, što si verovatno i sam primetio. Želeo sam da upišem BFSU jer je najbolji univerzitet u Kini kada se radi o studiranju jezika. Međutim, različit je slučaj za različite jezike: na primer francuski, nemački, ti veći jezici, ili popularni jezici – na njih se uglavnom prijavi više ljudi, a ovo znači, pre svega, da je teže specijalizovati se za njih. Zatim, teško je posle studija naći posao, jer dosta ljudi je ove jezike studiralo, ili ih studira. Tada mi je srpski zapao za oko. Takođe, zbog dobrih odnosa Kine i Srbije, mislio sam da bi bilo lepo studirati srpski jezik.
Onda si došao u Beograd. Kako se to odvijalo i koji su tvoji prvi utisci iz Beograda?
Dobio sam stipendiju Vlade Srbije, koja se zove The world in Serbia (Svet u Srbiji). Zbog toga, i tako, sam došao ovde. A prvi utisak… to je teško pitanje, zbog toga što su me, čim sam stigao, odveli u studentski smeštaj na Avali, i to je, zapravo, bilo pomalo deprimirajuće. Bio je hladno, i daleko od centra, tako da nisam čak znao ni gde bih mogao da podignem novac sa svoje kartice. I tako sam nedelju dana živeo bez novca. Sada to ne deluje tako loše, jer kada bih nastavio tako da živim, mogao bih da uštedim mnogo novca. (smeh)
I onda si ovde izabrao skandinavske studije sa norveškim jezikom kao glavnim! Siguran sam da te ljudi često pitaju ”zašto norveški?” ili “zašto srpski?” ali bih, i ja takođe, voleo da znam zašto si, od svih jezika koje bi u Beogradu mogao da studiraš, izabrao norveški.
Razlog je zapravo jednostavan. Volim hladnoću, ne vrućinu; volim zimu, ne leto, i ne volim plaže i sunce. U Skandinaviji je uglavnom neuobičajeno da te prijatelji pitaju da “nahvataš malo sunca”. (smeh)
A norveški – čitao sam o skandinavskim jezicima, i da je norveški nešto između švedskog i danskog, lep, neutralan jezik, koji može pomoći pri učenju drugih skandianvskih jezika. Zato sam izabrao norveški.
Kada porediš studiranje u Kini i u Srbiji, koje razlike uočavaš? Šta ti se sviđa ili ne sviđa kada je reč o studiranju u Beogradu?
Najveća razlika je da, na BFSU, sve na kampusu. Naš studentski dom, studentska kafiterija, kafić, teretana i bazen, učionica, supermarket, čak i bankomat – baš sve je u kampusu, tako da možeš lako doći do svega što ti treba. Zato sam bio zaista šokiran kada sam došao ovde i čuo da čak ni fakulteti nisu blizu međusobno.
A studije… hmm… Ovde se sve odvija malo brže. U Kini nastava teče sporije, ali duže traje, tako da su naši raspusti zapravo kraći. Mnogo mi se dopadaju nastavnici i profesori jer su svi vrlo ljubazni i prijateljski nastrojeni, i to je učinilo da želim više da učim.
Međutim, nekako mislim da je u Kini naš univerzitet više uređen kao jedinstvena celina, a ovde – čak i na jednom fakultetu, sve je priča za sebe i nije baš lako pronaći odgovarajuće izborne predmete.
Tu su i ispiti – mi imamo ispite pre raspusta, tako da možemo da imamo lep odmor, a ovde ću morati, pošto su ispiti posle raspusta, da brinem o njima… OK, znam da sam previše lenj da studiram. (smeh)
Kako je izgledao tvoj uobičajeni dan u Pekingu?
Ustati, ići na predavanja, pronaći lep restoran u kome nisam bio, otići tamo sa prijateljem. Mi volimo hranu! (smeh) Često idemo na ručkove sa prijateljima. Ovde ljudi uglavnom naruče čaj ili kafu. Na kraju – onlajn kupovina. Onlajn kupovina kod nas je neverovatna. Moram da kažem – najneverovatnija na čitavom svetu! Sve, svakoga dana, kupujem onlajn.
Kako izgleda tvoj uobičajeni dan ovde u Beogradu?
Takođe ustati i otići na predavanja. Moram da pomenem ustajanje pošto mi je taj deo najteži. (smeh) Ići na kafu, ponekad popiti malo sa prijateljima… Onda čitam udžbenike i zaspim. Veruj mi, tada nije toliko teško zaspati!
Ovde živiš već više meseci – da li si stekao nove prijatelje? Da li se, i kako, društveni život u Srbiji razlikuje od društvenog života u Kini?
Da, jesam. Zapravo nije toliko drugačije, samo što ljudi ovde piju ili naručuju kafu češće, a u Kini mnogo više idemo na ručkove. Sve ostalo je isto. Kažemo “zlobne” stvari svojim prijateljima, i šalimo se jedni sa drugima. Zaista ne primećujem nešto mnogo razlika.
FOTO: nadlanu.com/Dragan Jerminov
Da li si već probao neke nacionalne specijalitete, na primer, rakiju? Ako jesi – kakvi su ti utisci? Ako nisi – obavezno moraš!
Naravno da sam probao rakiju! I volim medovaču. Ona zapravo nije mnogo jaka, a ja volim slatka pića. Čak i što se tiče vina, pijem samo jeftina, sa puno šećera u njima.
Šta ti nedostaje dok si ovde, u Srbiji?
Kineska hrana. Veruj mi, iako ovde ima mnogo kineskih restorana, hrana nije sasvim kao kineska, čak ni ona koju ovde spremaju Kinezi. Takođe, ljudi su povezaniji u Kini, čak i kada te uopšte ne poznaju… I to mi nedostaje.
Šta misliš da će ti nedostajati kada jednog dana odeš iz Srbije?
Svi moji prijatelji i svi koji su mi pomogli dok sam ovde boravio. Kao i svi srećni dani koje sam ovde proveo. Zapravo, u julu sam se vratio u Kinu, i kada sam ponovo dolazio ovamo, nisam osećao da napuštam dom. Mislim da Beograd sada polako postaje moj drugi dom.
Da li je teško putovati kada si iz Kine? Da li si posetio još drugih zemalja?
Pa, stvar je u tome da je malo teže da se dobije viza, što može da zakomplikuje život. Nema mnogo zemalja ili oblasti za koje nam nije potrebna viza. A komplikovano je i mojim prijateljima koji žele da posete Kinu, jer je viza i njima potrebna. Osim ovoga, nije toliko teško. Bio sam u Mađarskoj, Slovačkoj i Austriji – posle dolaska u Srbiju, naravno. Jedan od mojih snova je da putujem svetom, pa ću se truditi da proputujem Evropu dok sam ovde.
Koja bi to mesta ljudi morali da posete ako dobiju priliku da otputuju u Kinu? Koja mesta i stvari iz Kine najviše voliš?
Peking, jer je glavni grad gde su imperatori odabrali da žive, pa ima mnogo toga što bi ljudi trebalo da vide. U Pekingu ima najrazličitije hrane iz čitave Kine, jer zapravo postoji mnogo stilova pripremanja hrane, pa je i kineska kuhinja vrlo raznovrsna.
A onda, Li Jiang, izuzetno lep i opuštajuć grad. Ne bi ga trebalo posetiti u špicu turističke sezone, jer prava lepota ovog grada dolazi do izražaja kada je mirno i tiho. To je vrlo slobodan i poetičan grad, i nigde se ne osećam na isti način kao u njemu.
Li Jiang, FOTO: Cultural China
Zapravo, želeo sam da kažem glavni grad svake provincije. Proveli biste 4 ili 5 dana samo da završite sa isprobavanjem sve lokalne hrane. Neki drugi gradovi kao Qing Dao, imaju najbolje festivale piva u čitavoj Kini, i taj festival u Qing Dao-u je jedan od najboljih u svetu. Jedan moj prijatelj je tamo pronašao i Jelen pivo.
Moje omiljeno mesto? Peking. Moj rodni grad, i zaista je čudesan.
Što se tiče omiljenih stvari – rekao bih naša hrana, i naš jezik.
Da li si zadovoljan Srbijom i svojom avanturom do sada?
Da, jesam, veoma. Upoznao sam toliko finih ljudi na fakultetu, i ne bi trebalo, niti želim, da ih razočaram. I osim toga, živim vrlo lepim životom trenutno, i zaista uživam.
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Da završim studije, naravno. I proputujem Evropu. Želim da radim ovde godinu ili dve, ili bar da uradim nešto za Srbiju, poput donacija za decu, jer Srbija mi je dala stipendiju i treba da bar malo vratim ovoj zemlji. A posle toga, mislim da ću raditi u Pekingu. Ali definitivno ću dolaziti ovamo povremeno.
Hvala ti, i srećno sa svim planovima!
***
Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb2.jpg)
