FOTO: Ceopom Istina
Prema mišljenju doktora istorije Marije Euhenije Vaskes Semadeni, istraživača na Univerzitetu u Kaliforniji, koja se bavi ovim pitanjem i njegovim uticajem na meksičku politiku, od pojave društva masona početkom XVIII veka stvorena je negativna slika u vezi sa tim, jer je to tajno društvo i pripisuju mu se karakteristike koje u teoriji i nisu baš takve, poput toga da ta društva donose sopstvene zakone. Od tada, prekršen je uspostavljeni poredak i vlasti su posumnjale da se bave sumnjivim radnjama koje su u suprotnosti sa katoličkom crkvom, tako da je društvo postalo predmet državnih zabrana, smatrano je zločinom, grehom i jeresi.
Od XVIII veka vlada mišljenje da je masonstvo institucija koja je u suprotnosti sa katoličkom crkvom i da građanima propoveda različite vrednosti poput satanskih rituala, da postoji masonska zavera da dominiraju svetom, i tako dalje. Sve ovo je laž, smatra istražiteljka.
FOTO: Gratisography
Ti ljudi koji su vekovima bili misterija u svetskoj istoriji za sebe su odabrali ime koje vodi poreklo od francuske reči maçon (zidar). Odakle dolaze i koji je njihov cilj? „Operativni masoni su izgradili velike srednjovekovne katedrale, dvorce, hramove, porodične kapele. Oni su bili privilegovani u smislu da su mogli da putuju širom kontinenta“, navodi doktorka Vaskes. „Pored toga, poznavanje geometrije im je omogućilo da razumeju neke stvari u univerzumu, čime se sada bave simbolika i numerologija“, dodaje.
Oni su bili veliki srednjovekovni graditelji. Kada se prešlo iz operativne u spekulativnu masoneriju (u XVIII veku u Engleskoj), stvorili su ljudska bića kako u individualnom tako i u društvenom smislu. Zbog toga govore o moralnoj arhitekturi, kako se mason izgrađuje stičući znanje o sebi i o univerzumu. Osim ovih podataka, šta još gubimo iz vida u društvu punom dezinformacija i pogrešnih načina gledanja u vezi sa onim što se dogodilo toj tajanstvenoj grupi kao što su masoni?
20. Slobodno masonstvo ne potiče iz drevnog Egipta. Govorenje da sve mistično dolazi iz tog perioda je prošlost. Sada znamo da društvo ne potiče od egipatskih robova, iako mnogi masonski rituali kao osnovu imaju njihova verovanja.
19. Ne potiče ni od templara. Nema istorijskih dokaza da je tako, uprkos tome što njihovi znaci vernosti liče i što su nam knjige poput „Da Vinčijevog koda“ (The Da Vinci Code) veoma dobro prodale tu ideju.
18. Međutim, oni potiču iz srednjovekovnih jedinica koje su se bavile izgradnjom, ribolovom, milosrđem i zabavama za narod.
17. Masonstvo kao takvo je počelo oko 1630. godine. Tada je udruženje masona izgubilo svoj monopol i društvena promena je značila da sin jednog građevinara ne mora da se bavi istim poslom kao i njegov otac. Sve ovo je dovelo do toga da se staro masonstvo shvati kao nebitno. Ali u to vreme, počeli su da prihvataju članove koji nisu bili trgovci, već „plemići“, obrazovani i bogati ljudi koji nikada nisu radili u građevinarstvu.
16. Završni korak u stvaranju moderne masonerije načinjen je tek 1717. godine, kada su se pripadnici četiri različite masonske lože okupili u jednom baru i odlučili da formiraju Veliku ložu.
15. Ne postoji svetska organizacija koja ih ujedinjuje. Nikada nije postojala nijedna svetska organizacija slobodnog masonstva. Najveća redovna vlast u masoneriji je Velika loža, koja organizuje i upravlja određenim oblastima. U zemljama poput Engleske postoji jedna Velika loža koja vodi čitavu naciju, ali u većim zemljama kao što su SAD ili Kanada, postoji posebna loža za svaku državu ili provinciju.
14. Međutim, britanski uticaj je prisutan u ložama širom sveta, jer je u svakom mestu gde su nekada dolazili njihovi migranti uspostavljeno tajno društvo.
13. Slobodno masonstvo nije toliko tajno društvo, iako su to bili u početku. Umesto toga, oni su društvo koje čuva tajne koje nije svako spreman da prihvati, podnese ili podeli.
12. Postoje realne i lažne lože. Potonje se tako nazivaju jer su toliko promenile svoja pravila ponašanja, da ih ostali više ne mogu prepoznati.
11. Masoni ne vladaju svetom, ali imaju uticaj na njega. Tokom celog XIX veka masonstvo je bilo poput pokreta za promovisanje demokratskih i republikanskih vrednosti, a u XX veku su se podjednako opirali fašističkom režimu kao i komunisti. Mnoge vrednosti koje ljudi nazivaju „modernim zapadnim vrednostima“ su, u stvari, masonske vrednosti. Stoga su brojne istaknute ličnosti bile inspirisane i vođene njihovim principima, kao što su Vašington, Frenklin, Gvadalupe Viktorija, Visente Gerero i drugi.
FOTO: Gratisography
10. Slobodno masonstvo nije religija, već duhovno bratstvo. Ne morate biti hrišćanin da biste postali mason, možete da pripadate bilo kojoj religiji, ali morate ispovedati postojanje Vrhovnog bića.
9. Iako nijedna žena ne može biti član lože, mnogo njih je uključeno u društvo i postoje brojna udruženja žena koja su veoma dobro organizovana. Međutim, ova udruženja nisu uvek priznata ili prihvaćena u potpunosti.
8. Masoni su takođe pomogli u širenju ljudskih prava, posebno u oblasti slobode, jednakosti, milosrđa i obrazovanja.
7. U mnogim zemljama, masoni su osnovali prve besplatne škole za siromašnu decu, mnogo pre nego što su Vlade država uspostavile sisteme javnih škola.
6. Danas masonstvo i njihove dobrotvorne organizacije širom sveta doniraju velike količine novca. Samo u SAD, masonske dobrotvorne organizacije doniraju više od 500 miliona dolara godišnje.
5. Kroz istoriju smo videli kako se javne ličnosti ujedinjuju u ovoj ideji i žive kao masoni: Ser Artur Konan Dojl, Hari Hudini, Šakil O’Nil, Mark Tven, Džon Vejn...
4. Takođe smo imali loše primere masonstva poput Henrija Forda, koji je bio antisemitski orijentisan i Majkla Ričardsa (Kramer u seriji Seinfeld) koga je rasizam koštao karijere.
3. Jedan od prvih koraka koje je Hitler preduzeo kada je došao na vlast u Nemačkoj bio je taj da zabrani masonstvo. Takođe, španski fašistički diktator Fransisko Franko ubio je hiljade masona. Na kraju, masonstvo je zabranjeno u skoro svim komunističkim zemljama tokom sovjetske ere.
2. Suprotno onome što se veruje, poslednji američki predsednik koji je bio mason bio je Džerald Ford.
1. Bejbibumeri (babyboomers), generacija ljudi rođenih nakon Drugog svetskog rata, inspirisani hipi pokretom i promenom sveta, izgubili su interes za ovo društvo u kom se vodi pravilima i kvazipolitičkim načelima. Niko nije želeo da bude deo grupe koja je toliko podsećala na njihove roditelje. Međutim, izgleda da pripadnike generacije X (rođeni u periodu od kraja 60-ih do početka 80-ih godina) i milenijalce (rođeni između ranih 80-ih i ranih dvehiljaditih) ponovo zanimaju te organizacije, samo sa različitim ciljevima u odnosu na stari pristup. Teže bliskosti drevnim ritualima, misterijama i ličnom razvoju, kako se čini.
Mi još uvek ne znamo koje će korake preduzeti lože u sadašnjosti i budućnosti društva. Ono što možemo da potvrdimo je sve veće interesovanje za jednu od najneshvaćenijih grupa na svetu i njihov uticaj na sve više haotičnoj planeti. Sačekajmo da vidimo šta će se desiti, uvek kritički gledano i sa informacijama, ne kriveći nekoga bez dokaza.
IZVOR: Cultura Colectiva