Raditi kako treba ili ostvarivati rezultate? Da sprovedemo anketu, verovatno bi većina rekla da jedno bez drugog ne ide. Međutim, postoji ona fina tanka linija koja pravi razliku, oličena u pojmovima efikasnost i efektivnost.
Uvek je dobro preispitati termine u čije značenje ne sumnjamo, ne samo da bismo zaposlili moždane vijuge, već da bismo postizali željene ciljeve. Isprva bismo gotovo svi rekli da su efikasnost i efektivnost sinonimi, ali nakon kraćeg istraživanja nailazimo na tekstove u kojima se efikasnost definiše kao ispravan rad, dok efektivnost podrazumeva da treba da uradimo pravu stvar. Dakle, za efikasnost je bitan način, postupak, za efektivnost rezultat.
Recimo da treba da napišemo tekst. Osoba A čita istraživanja, informiše se o temi, pedantno vodi beleške, piše koncept i tek onda, nakon svih učinjenih i razrađenih koraka, počinje da piše. S druge strane, osoba B pisanju pristupa po sistemu pokušaja i pogreške – odmah počinje sa pisanjem, brisanjem, prepravljanjem i razmišljanjem, baratajući istovremeno i činjenicama i kreativnim rešenjima. Iako u „neredu“, osoba B uspešno završava tekst. Kada neko bude čitao taj tekst, pred sobom će imati samo finalni produkt i neće razmišljati ili ocenjivati nečiji proces rada. Kao što vidimo, osoba B napravila je dobar rezultat, iako je sam proces bio trnovit ili haotičan, dok osoba A takođe može postići željene rezultate, ali uz niz pripremnih radnji, čak i uz pojedine nepotrebne korake. (Jedan od najpoznatijih nepotrebnih koraka je čuveno generalno spremanje životnog i radnog prostora pre početka spremanja ispita, recimo.) Zaključujemo da je osoba A efikasna jer je radila na pravi način i preduzela prave korake, dok rezultat može biti i pozitivan i negativan. Osoba B je efektivna jer je u stanju da postigne cilj i ostvari očekivani rezultat, bez obzira na način na koji pristupa radu ili redosled koraka koje preduzima.
Idealno bi bilo raditi prave stvari na pravi način, jer tako ostvarujemo i efektivnost i efikasnost. Tome treba uvek težiti, ali bitno je na tom putu osvestiti razliku između ta dva pojma i, možda još važnije, značenje i značaj efektivnosti, budući da se o tome jako malo govori. Svi žele da budemo efikasni, svuda možemo da čitamo o takozvanim „how to“ rešenjima, ali često primećujemo i to da željeni rezultati izostaju. Jer, šta vredi što smo efikasni ako radimo pogrešne stvari? Šta vredi da provodimo sate i sate na poslu, pred ekranom, bilo gde, ako ne ostvarujemo ciljeve?
Kao što kaže Ron Bejker, osnivač VeraSage instituta (o kome ćemo verovatno pisati u nekom od sledećih tekstova), te vatreni pobornik efektivnosti, većina automobila je neefikasna – uglavnom stoji u mestu. Ali, kada nam zatreba, dobar automobil je efektivan – pomoću njega uspešno stižemo na željeno odredište.