Egzistirate li?

Autor: Бранка Дундић

Naš profesor nam je to ovako objasnio: "Te '99. ljudi su se suočili sa objektivnom opasnošću od smrti i gubitka svega što imaju. Te ratne godine, doslovno smo bili egzistencijalno ugroženi, te je nužnošću koja proističe iz samog opisa onoga što nazivamo ljudskom prirodom, usledilo pitanje o smislu i vrednosti naše vlastite egzistencije. I otuda ljudi kod nas. Zato, jer su hteli odgovore. Zato, jer odgovori koje su dobijali i sa kojima su živeli, a koje su uzimali zdravo za gotovo - više nisu mogli da zadovolje. Zato, jer nisu problematizovali jedno tako jednostavno pitanje: A šta ako mi bomba padne na glavu?!"

Da li sam ja dobila odgovore koje sam želela i koji su bili moj razlog za upisivanje filozofije... hm... Radije bih rekla da sam umesto tih odgovora dobila mnoštvo novih pitanja, a da pri tom to ne kažem u smislu da moja očekivanja nisu ispunjena. No, neću da pričam o sebi.
A o čemu hoću da pričam? O nama. O ljudima.

Na temu bombardovanja, egzistencijalne ugroženosti i najezde na Filozofski fakultet, naš profesor je došao jer nam je prethodno pokušao objasniti kako svaki čovek u sebi krije potencijalnog ontologa. "Ontologija" je jedna reč koju ja nikad nigde izvan filozofskih krugova nisam čula, i uopšte ne očekujem da bilo ko zna šta znači. Iznenadili biste se kada bih vam rekla koji su sve termini meni teški za razumevanje. Ali, recimo da je hteo reći da je svaki čovek filozof, a da se ta filozofičnost budi u graničnim životnim situacijama, kroz iskustva koja neminovno otvaraju pitanja.

No, takođe mi nije cilj da veličam svoj odsek. Pre bih da porazmislimo o tim PITANJIMA koja nam život nameće.

EGZISTENCIJA. Rabimo mi u Srbiji tu reč naširoko, čini mi se. Kažemo "puka egzistencija", ili "jedva egzistiram", ili tako već nešto... Pri tom se misli na SIROMAŠTVO. Nemam ništa sem puke egzistencije - dakle, postojim, udišem vazduh, funkcionišem na nivou životinje, i to je jedina sadržina kvaliteta mog života.

Činjenica je da bi novac rešio dobar deo ovih problema (kažem u množini, jer "puko egzistiranje" je problem koji vuče nebrojeno mnogo pod-problema). Satanizovati novac značilo bi satanizovati čoveka, jer novac nije implementiran u društvo, već je njegov proizvod, dakle, proizvod čoveka, njegovo čedo, a njegova otpornost prema izumiranju mnogo govori o njegovom fundamentalnom karakteru.

Ali, odakle taj trijumf novca? Ispada da je, sve dok nam ne padne bomba na glavu, smisao i svrha naše egzistencije - novac. Eto, dakle, takav je čovek. Treba da mu padne bomba na glavu, pa da se u toj glavi upali lampica. Da se okrene sebi, mišljenju, veri, vrednostima, kritici vrednosti. Sve dotle, dobar je i supstitut za sve to. Sram ga bilo!

Ipak, zašto je to tako? Zašto nam je tako teško da se malo, onako s vremena na vreme, fokusiramo na taj smisao naše egzistencije?
Možda zato što su takvi pokušaji toliko puta osujećeni? Možda zato što nam tako često govore o vrednostima, a da, pritom, teško da bi iko umeo da nam objasni šta vrednost jeste.

Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se bavi problemom ljudske egzistencije, odnosno njenim poljuljanim temeljima, s obziorm da se javlja nakon Prvog svetskog rata. Osnovna teza egzistencijalista jeste da „egzistencija prethodi esenciji“. To znači - prvo postojimo, pa tek onda to naše postojanje (eventualno) dobija smisao. Bačeni smo u svet.

Nema odgovora. Naše je da se pitamo. Ali odgovora nema. Ali naše je da se pitamo. A naše je i da se umorimo od pitanja. Ili da odustanemo od njih. Ili da ih ignorišemo.

Možda to i nije tako velika mana čovečanstva, to što čeka bombu da bi se probudilo. Jer, sve dok ne postavimo sebi to čuveno pitanje o "smislu života", nama kao smisao sasvim fino služi i taj gnusni novac koji nam omogućuje te gnusne stvari kao što su putovanja, lepe krpice, prestižni univerziteti, sita i podmirena porodica... A kada jednom postavimo to pitanje, tada odjednom ispada da je i taj bogataški život zapravo "puka egzistencija". I šta onda?

Naše je da postavljamo pitanja. Ali odgovora nema. Ali naše je da se pitamo. I da se nikad ne umorimo.

***

Volite da pišete u slobodno vreme? Želite da vidite svoje tekstove na portalu iSerbia? CV i jedan tekst pošaljite na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu.

Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostimaa OVDE