Rođena je i živela u XIX veku. Bila je ćerka engleskog pesnika, lorda Bajrona i bogate matematičarke, Anabele Milbank. Razočaran činjenicom da nije dobio naslednika, vođen svojim nemirnim duhom, lord Bajron napušta tek rođenu devojčicu i ostavlja je na staranje njenoj strogoj majci. Za razliku od svojih siromašnih vršnjakinja, koje nisu mogle da se obrazuju, Ejda je imala privatne učitelje iz raznih oblasti.
Majka je podsticala Ejdina različita interesovanja i terala je da uvek više uči. Kada ne bi ispunila majčina očekivanja, bila bi kažnjena ležanjem u samici. Da bi joj kazna bila ukinuta, morala je da piše izvinjenja.
Zbog mnogobrojnih pravila, koja su je sputavala, Ejda je krila svoju želju za letenjem. Kako bi izračunala savršenu proporciju tela i krila, posvećeno je istraživala anatomiju ptica. Pokušavala je da napravi krila od raznih materijala. Iznenadna misteriozna bolest, onemogućila je završetak ovog projekta. Tri godine je bila nepokretna, ali je to stanje nije sprečilo da se usavršava u oblasti matematike, postane lingvista i muzičar. Smatrala je da sve može da se izrazi putem brojeva, pa čak i muzika i alfabet.
Udala se u ranoj mladosti i u kratkom periodu rodila troje dece u čijem odgajanju nije previše učestvovala. Suprug Vilijam je podržavao Ejdin naučni rad i pomogao joj tako što je odlazio u biblioteku (ženama je boravak u biblioteci bio zabranjem), kako bi prepisivao najnovije članke iz raznih oblasti.
Ejda Lavlejs je volela da razmenjuje ideje i zamisli sa svojim prijateljem, savremenikom i velikim uzorom, matematičarem – Čarlsom Bebidžom. Ejdin algoritam nastao od beležaka za izum Čarlsa Bebidža, smatra se prvim algoritmom napisanim specijalno za računar, što joj daje titulu prvog programera. Ona je, poput pravog vizionara, predvidela da će njegova mašina imati primenu u polju grafike, veštačke inteligencije i komponovanju kompleksne muzike.
U svojim radovima, Ejda je morala da se potpisuje inicijalima. Tada je bilo neprihvatljivo da se žene iz više klase bave naučnim radom. Društvo toga vremena nije pridavalo veliki značaj njenom stvaralaštvu, što je prouzrokovalo njen duševni i mentalni slom. Ejda utehu pronalazi u alkoholu i kockanju. Pokušava da razotkrije tajne kockanja i utvrdi pravilnosti, ali ne uspeva i u međuvremenu zapada u dugove.
Umire mlada, nepriznata u naučnim krugovima, uverena da nije dala nikakav doprinos nauci.
Situacija se menja polovinom prošlog veka, njen rad je uvažen i ona dobija više posthumnih priznanja. Američko odeljenje za odbranu, nazvalo je svoj univerzalni programski jezik ADA. Dan Ejde Lavlejs (svaki drugi utorak u oktobru mesecu), ustanovljen je 2009. godine, sa ciljem podizanja svesti o pripadnicama ženskog pola koje se bave naukom, inženjerstvom i tehnologijom. Pokrenuta je i neprofitna organizacija Ada Initiative, koja treba da poveća uključenost žena u tokove nauke.
Sektor informacionih tehnologija je u stalnom porastu. Međutim, žene su i dalje manje zastupljene u ovoj oblasti i retko se mogu naći na odgovornijim pozicijama. Manjak žena u IT sektoru je posledica toga što je mali broj devojaka zainteresovan za tehniku i kompjutere. Ohrabrujuć je podatak da je broj zaposlenih žena u ovoj oblasti mali, ali u stalnom porastu.
Jedna od vodećih predrasuda je da žene ne znaju mnogo o tehnologiji. Zato je neophodna bolja promocija poslova iz ove oblasti i kontinuirano organizovanje obuka, seminara, radionica…
Širok spektar zanimanja koja mogu biti obavljana od kuće, sa vrlo malo uloženih sredstava, čine ove poslove privlačnim svakome ko poseduje računar i dobru internet konekciju.
Neke od ženskih osobina koje doprinose IT sektoru su strpljivost, kreativnost i sistematičnost. Žene koje rade ovu vrstu posla, slažu se da nisu svedočile ili bile žrtve diskriminacije ili potcenjivanja od strane muških kolega. Smatraju da svi imaju jednake šanse i da pol ne igra ulogu u poslovnom napretku, već lični kvaliteti.
„Tokom studija sam radila u firmi koja pravi video igrice i moje radno mesto je verovatno bilo jedno od najkreativnijih u IT sektoru – osmišljavanje heroja i njihovih avantura. Bilo je svega nekoliko devojaka, ali s obzirom na to da su zaposleni bili jako mladi ljudi modernih shvatanja, nisam imala problema sa bilo kojom vrstom diskriminacije. Nažalost, to je verovatno jedino mesto za koje mogu to da tvrdim – Od detinjstva, pa kroz celo školovanje, moje mišljenje je bilo manje važno, jer sam se često uplitala u oblasti koje „pripadaju“ muškarcima.
Svim čitateljkama bih preporučila da ne odustaju od svojih snova. Kada jednom pokažete koliko vredite, više niko neće da osporava vaše mesto u društvu. Put do cilja je jako težak, ali je zaista vredan borbe“, izjavila je za iSerbia Katarina Jovanović, studentkinja iz Borče.
Vreme veće zastupljenosti žena u IT sektoru tek dolazi. Njihovi potencijali će zasigurno biti iskorišćeni na najbolji mogući način, a njihove želje i ambicije adekvatno vrednovane.