Foto: PhotoPin
Prevela: Ana Katić
Sve je počelo prošle godine kada je Dženet Vinterson ponovo ispričala „Zimsku bajku“. U središtu radnje je Perdita, napušteno dete koje je usvojila američka porodica puna ljubavi, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu Leo Kajzer, investicioni menadžer, ima sve osim onoga što mu je potrebno – baš takve porodice.
To je moćan, romantičan, tragičan i nimalo dosadan vapaj modernizacije, koji sa sobom nosi nešto novo, osvežavajuće i predivno. Isto važi i za „Vinegar girl“ En Tajler, iako je ovo štivo malo veći izazov. „Ukroćena goropad“ se nosi sa takvim seksističkim teretom da ne uspeva da s njim izađe na kraj ni nakon četiri veka. Iako je Kejt Batista, glavna junakinja romana, predstavljena kao gospodarica sopstvene sudbine, tematika je i dalje teška.
Tajlerova je poznata po vernom prikazivanju američke porodice i uspeva da na mudar način kroz svoju priču prožme najsitnije detalje iz svakodnevnog života. U ovoj priči, Kejt Batista je moderna, nezavisna, obazriva žena koja još uvek živi kod kuće i brine o svom ocu, naučniku isključenom iz stvarnog života. Kejt je s pravom besna kada joj otac predloži da se uda za njegovog laboratorijskog pomoćnika, Pjotra, kako bi ga zadržao u zemlji.
Do kraja nije jasno zbog čega Kejt pristaje. Jedini razlog mogao bi biti to što nije imala drugih ponuda. Čak i Bani, njena sujetna i površna sestra kaže da, iako je srećna što će dobiti veću spavaću sobu, smatra da njena sestra za to plaća ipak previsoku cenu jer je potpuno „ukroćena i potlačena“. Tajlerova prekasno čini kroćenje goropadi malo pozitivnijim, tako što opravdava Kejtin izbor. To joj skoro uspeva i Tajlerova nas uvlači u radnju, kao i uvek.
Ranije ove godine, britanski pisac Hauard Džejkobson napisao je knjigu o jevrejstvu, tematici koja mu je bliska. Roman je napisan po ugledu na „Mletačkog trgovca“ i zove se „Shylock is my name“. Delo je u celini veoma ozbiljno, a takvim ga čine razgovori između Jevrejina Šajloka i Sajmona Struloviča, bogatog filantropa koji je takođe Jevrejin, ali ne u potpunosti pobožan.
Problemi koje imaju sa svojim ćerkama, kao i svađe, dovode ih do zajedničkog shvatanja o tome šta znači biti pravi Jevrejin. Ovo uključuje i žustru raspravu o obrezivanju koja ih dovodi do saznanja da je život i obaveza i poklon. „Rođeni smo s dužnošću da budemo verni i da se držimo zakletvi. Nož mohelov simbol je onoga što dugujemo“, kaže Šajlok.
Foto: PhotoPin
Junakinje ove dramatične radnje su Plurabel, naslednica i realiti zvezda, i Beatris, koja beži u Veneciju s fudbalerom. U stilu šekspirovske slučajnosti, one se susreću, ali je to tek sporedni događaj. One su karikature koje pokreću radnju – Plurabel ide na plastičnu operaciju kojom ispravlja prethodnu operaciju, i slično.
U središtu radnje je enigmatični Šajlok, delom heroj, a delom zlikovac, koji je ovakav više zbog Džejkobsonovog jevrejstva nego zbog šekspirovske radoznalosti. „Imam um Jevrejina, inteligenciju Jevrejina. Osećam da sam povezan sa velikim jevrejskim umovima iz prošlosti“, rekao je Džejkobson.
U sledećih nekoliko meseci možemo očekivati još novih priča – Ju Nesbe na sasvim novi način ispričaće priču o Magbetu, Džilijan Flin o Hamletu, a Edvard Sent Obin o Kralju Liru.
Izvor: The Daily Telegraph
Ana je sanjar koji kroz život korača tiho, širom zatvorenih očiju.
***
Pročitajte i:
Pet mitova o drevnim Olimpijskim igrama
„Ptičji mozak“: Uvreda ili kompliment?
1965: Najrevolucionarnija godina u muzici!
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE