Енергија попут ВИП-овог смарт пакета?

Да ли вам се икада догодило да сте се чврсто решили за неко постигнуће, обезбедили себи мирно окружење, набавили потребни материјал, јасно зацртали циљ, наоружали се стрпљењем, истренирали се у радним навикама, почели на време, сваког дана дисциплиновано радили, притом, имали јаку жељу за остварењем тог циља, а резултат је изостао? Ако је ваш одговор потврдан, задржите се у наредним редовима.

Сигурно сте много анализирали себе не бисте ли открили где сте погрешили. Можда је грешка у раду, можда треба другим методом приступити, можда не треба читати у себи, већ наглас, не записивати тезе, већ цртати мапе ума, мање спавати, а више радити... Да ли сте заиста убеђени да вас овакве анализе могу довести до одговора на питање где је грешка? Ако је ваш одговор опет потврдан, изазивам вас да следећи пут урадите супротно од онога што мислите да је грешка, па ако до резултата дође, победили сте. Не сумњам да сте покушавали на све, вама, могуће начине и да сте и даље остајали ускраћени за оно чему тежите. И сама сам била у таквој ситуацији, па сам, као ви сада, ишчитавала чланке, не бих ли наишла на савет који ће ми експлицитно рећи које су тајне загарантованог успеха и зашто мој резултат изостаје иако све радим како треба. Утолико се фијаско теже подноси, уколико је постојала јака жеља за постигнућем. Међутим, зауставимо се за тренутак на тој јакој жељи. Питање је која је мера те њене јачине. Колико би она смела да буде јака? Лично ми се дешавало да кад-кад толико снажно нешто желим, да просто осећам и нешто у спољашњем смислу. Нешто попут хиперактивности, потребе да само о свом подухвату разговарам, да данима себи правим план и програм рада, чак и да имам несаницу. Да ли је могуће да превелика жеља сагори енергију? Ону енергију која нам је потребна за рад. Да ли је енергија попут Вип-овог смарт пакета, где нам је понуђен један смарт пакет од, рецимо, 500 смартова, које ми сами распоређујемо на поруке, позиве и мегабајте и у случају да претерамо са порукама, имамо мање смартова за позиве?

Није ми намера да вас убедим да су нам жеље јаче од могућности, већ просто да се запитамо да ли смо одређени циљ толико желели, да смо више своје енергије утрошили на само размишљање о том циљу, припремању свог распореда зарад постизања истог и представљању импресивних прича о својим плановима, него што смо је усмерили на саму радњу која нас води до циља.

Говори се о томе како је важно имати жељу зарад лакшег постизања циљева, међутим, мало се говори о томе шта радити када је та жеља она која нам сагорева снагу за практичан рад који нас директно води до циља. Која је идеална мера те жеље? Она се не може мерити, али ипак би је требало третирати тако да она буде од помоћи практичном раду, а не њему на уштрб. Да смартови утрошени на поруке не умање смартове које бисмо утрошили на позиве. Важан је баланс. Тешко је наћи меру за успостављање тог баланса, али је први корак препознати ту превагу једног на уштрб другог.