Епидемија треме

Autor: Марија Митрованов

ФОТО: Lifehacker

Дошао је период последњих испитних рокова па наши студенти у јурњави за условом једва подносе и сопствену кожу, а камоли ситуацију у којој се налазе. Довољно је да под тим стањем разговарамо са једним и већ смо га заразили, а епидемија се шири док кажеш: „кекс“. Успаничено вртимо листове, на гомилу испитних питања не можемо наћи адекватне одговоре, сто пута читамо реченицу и не можемо нити да је запамтимо, нити да је укапирамо, наш мозак не сарађује, а уместо да ми летимо кроз стране, једино што лети је време. Аман, колеге!

Као што увек трубим, највише се плашимо онога над чиме немамо контролу. У овом случају, то су две ствари: професор и рад нашег мозга. Нећу залазити у прво, на њега можда можемо индиректно да утичемо (својим добрим наступом на испиту), али то ће нам на крају бити јасно и како. Међутим, хајде да видимо шта је то са нашим мозгом што нас плаши. Шта ако закаже, шта ако није способан да памти? Позната су вам ова питања? Можда делује да не можемо утицати на тако нешто, али изненадићете се колико заправо можемо.

Колико смо само пута пожелели да нам мозак буде као сунђер и да само упија. Жеља нам се остварила, јер наш мозак и јесте сунђер, упија буквално све. Ту укључујем и наше мисли, страхове... Јасно је да и сунђер када скроз натопимо не може још више да упија. Стога, важно је да будемо свесни да наше паничне мисли, чак и оне несвесне, такође пуне наш мозак информацијама и тиме заузимају простор ономе што бисмо ми волели да ту углавимо. Дошли смо, дакле, до онога што смо мислили да није до нас, а заправо јесте. Како се решити тих сувишних информација које преокупирају наш мозак?

Наравно да није лако, трема и страх, иако често имају, за нас, реалног основа, нису у домену намерних радњи и утолико је теже на њих утицати. Увек сам била поборник здравог разума и аналитичког размишљања, јер ми се често показивало као најкорисније, па ћу и овај пут предложити исто. Удахнимо дубоко и размислимо од чега страхујемо.

Идемо редом. Дакле, сада је период припреме испита. Шта би нас ту уплашило? Свакако неуспешна припрема, лекције које нису јасне, које тешко памтимо, жеља да се постигне много, а чињеница да се не иде жељеним темпом. Шта би нас на самом испиту уплашило? Неизвесност пре него што добијемо испитна питања, затим када их добијемо, паника уколико нам не одговарају или одлагање исте ако су питања у реду (успаничићемо се ако се збунимо), жеља да се покажемо у што бољем светлу и наравно, до самог краја неизвесност како смо прошли. Мало ли је? Хоћете још? Изволите још, даћу вам једну бомбу страха – предстоје вам испити од којих вам зависи услов за наредну годину, а тиме и гомила ваших планова и жеља.

Када смо све то лепо ставили на папир, нађимо решење за ове проблеме. Најпре треба да увидимо шта је то што ми једино можемо да учинимо како бисмо себи омогућили што бољи резултат. Рад. Међутим, не неки тежак, исцрпан рад од којег ћемо на дан испита пасти у несвест. Не заборавимо да је наш мозак један од главних актера, морамо мислити на њега. Дакле, један дисциплинован рад у миру. Ухватите повољан тренутак и почните. Само ви и књига. Нема испита, професора, других, тремом заражених, колега, само ви и ваша књига. Дружите се са њом, читајте је, она има нешто да вам каже. То је све што у овој ситуацији можете.

Када дође испит, улоге ће се мало заменити, уместо књиге, остаћете само ви и ваше знање. Та особа што је испред вас је само заинтересована за вас двоје, нема никакву лошу намеру. Они што су вам само потхрањивали лоше мисли својим изјавама о томе како је градиво тешко или пак како је њима лако (па вам тиме срозавали самопоузање) такође не залазе у ову сферу. Већ смо рекли да постојите, најпре, само ви и ваша књига, а потом, само ви и ваше знање. Нема њих и нема страхова, они нису ви, они нису ваша књига и они нису ваше знање.

Шта је са страховима? Трансформисаће се у смирену свест да вам је до нечега стало. Стаћете им на пут када себи јасно кажете шта је једино што можете учинити и када се помирите са тим да не можете водити ситуацију нечим што нити имате, нити вам је потребно. Борите се јединим средствима које имате и не очајавајте што немате друга, ни други их заправо немају. И знајте да нисте сами, многи имају трему, не заборавите, епидемија је. Такође, ваш мозак је од страха заборавио и другачији, реалан, сценарио који би вам се више допао и сасвим је могућ.
Срећно!

***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 - 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti