Tweet
Na prvom festivalu „Romske muzike i pesme" održanom 1976. godine u Čandigaru u Indiji, pevačica Esma Redžepova proglašena je za kraljicu romske pesme. Iza nje je ostala muzika, ali i svedočanstvo o čovekoljublju i humanosti.

Autor: Marina Mitić

FOTO: kurir.rs

Esma je rođena u Skoplju 8. avgusta 1943. godine kao peto od ukupno šestoro dece u porodici Redžepovih. Njen otac Ibrahim, koji je u nemačkom bombardovanju 1941. godine izgubio nogu, radio je raznorazne poslove da bi othranio porodicu, a mala Esma mu se često zbog njegovog hendikepa nalazila pri ruci. Kako je finansijska situacija bila teška, dodatno je zarađivala raznoseći mleko, čisteći stanove.
Istovremeno, njen otac je bio muzikalan i odlično svirao na udaraljkama, a Esma je odmalena pokazivala talenat za muziku. No, na karijeru pevačice nije pomišljala, jer su roditelji smatrali da to nije pristojno zanimanje za ženu.

Posleratna Jugoslavija koja se ubrzano razvijala, pružala je šansu mladim talentima na raznoraznim takmičenjima. Esma, kao predstavnik svoje osnovne škole pobeđuje na takmičenju u popularnoj radio emisiji „Mikrofon je vaš", i njen život se menja iz korena.

Posebno se ovom prilikom za nju zainteresovao Stevo Teodosievski, već poznat makedonski muzičar koji je sa svojim ansamblom izvodio makedonsku i romsku muziku, a takođe je bio zaposlen i na „Radio Skoplje". Tek kada je Stevo obećao Esminom ocu da će brinuti o njenom obazovanju i karijeri, te da će njeni nastupi biti respekabilni, Esma dobija dozvolu da da peva sa orkestrom „Teodosievski".


FOTO: stil.kurir.rs

U Beogradu Esma je na Muzičkoj akademiji provela dve godine usavršavajući svoj glas. U Skoplju je živela do 1960. godine kada se zbog poslovnih obaveza seli u Beograd. U svoje voljeno Skoplje se vraća krajem osamdesetih. Njena poslovna saradnja sa Stevom prerasta u romansu, a 1968. godine ona biva krunisana brakom, koji je trajao sve do njegove smrti, 1997. godine.

Esmin nastup je muzički i vizuelno bio nešto novo. Muzika koju je negovao orkestrar „Teodosievski" oslanjala se na romsku i makedonsku muzičku tradiciju, ali je aranžman pratio trend pop muzike. Na sceni Esma se oblačila u tradicionalnu nošnju, u dimije. Na sebi je uvek imala nakit. Njen zaštitni znak je bio turban u nekoj jarkoj boji. Turbane je posebno volela i imala ih je negde oko 300 komada. Njen nastup je bio specifičan i po igračima koji su po specijalnoj koreografiji oko nje plesali.

Brzo je postala popularna u Makedoniji, a kasnije u celoj Jugoslaviji i inostranstvu. U svojoj karijeri imala je prilike da nastupa pred raznim zvaničnicima, pred Josipom Brozom, Indirom Gandi, Muamerom Gadafijem, Sukarnom. Bila je prva jugoslovenska umetnica koja je 1962. godine održala koncert u čuvenoj pariskoj „Olimpiji". Gostovala je na mnogobrojnim festivalima, svuda pleneći raskošnim glasom. Sa Vlatkom Lozanoskim 2013. godine predstavljala je Makedoniju na Eurosongu u Malmeu u Švedskoj.

U Makedoniji je njen rad dostojno ispraćen. Dobila je 1992. godine nagradu „13. novembar" grada Skoplja, a 2010. godine je proglašena umetnikom od nacionalnog značaja. Na festivalu posvećenom romskoj kulturi 2000. godine u Moskvi dobila je titulu najbolje romske pevačica dvadesetog veka. Norveška akademija književnosti i slobode govora dodelila joj je nagradu 2005. godine za zalaganje za prava Roma.


FOTO:

novosti.rs

Nezaboravne interpretacije Esme Redžepove su zabeležene na 108 singlova, 20 long-plej ploča, 32 audio kasete i 15 kompakt diskova. Nastupila je i u nekoliko igranih i dokumentarnih filmova: „Krst Rakoc"; „Im Herzen des Lichts – Die Nacht der Primadonnen"; „When the Road Bend: Tales of a Gypsy Caravan; Roman Soul"; „Balkan Soul & Gypsy Blues".

Paralelno sa muzičkim radom kreće i humanitarni rad. Stevo i Esma nisu imali svoju biološku decu, ali su othranili i odškolovali 47 sinova. Esma je pred kraj života usvojila i jednu ćerku. Ponosno je isticala da je njeno najveće dostignuće to što je svoju decu izvela na pravi put i da se sada može pohvaliti i unucima i praunucima. Održala je oko 23000 koncerata, a trećina njih je bilo humanitarnog karaktera. Esma i Stevo osnovali su u Skoplju „Dom humanosti i muzej umetnosti Esme i Steva Teodisievskog". U njemu se posetioci mogu upoznati sa njihovim radom i nagradama, a prostor je takođe namenjen održavanju humanitarnih koncerata.
Kao priznanje za svoj humanitarni rad Esma je 2007. godine dodeljen diplomatski pasoš. Nominovana je za Nobelovu nagradu za mir nekoliko puta.

Jednom prilikom je ispričala da je u prvom razredu osnovne škole od Crvenog krsta dobila na poklon šal, rukavice i kapu. Ovaj gest ju je toliko ganuo da je rešila da ukoliko jednog dana ima prilike i ona pomaže drugima. Tako je ova umetnica, ali pre svega humanista, svoj talenat iskoristila da život bližnjih oplemeni i pomogne najugroženiima.

Umrla je 11. decembra 2106. godine. Sahranjena je u Skoplju, uz počasti.


Marina voli da piše...

***

Pročitajte i:

Tiha patnja: Kad reči zabole
8. mart: Borba za ljubav!
Mileva Ajnštajn: Između karijere i porodice

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o svim onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima i doprineseš razvoju naših ambicija, tvoje ideje su nam dobrodošle! Nije potrebno iskustvo, već samo želja i ideje! CV i jedan tekst sa validnog mejla pošaljite na [email protected] CC [email protected], sa naznakom "Prijava / o ženama". Prijem novih dopisnika vrši se najkasnije svakog prvog dana u mesecu. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.



Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI