Tweet
Šta čini nekoga supermodelom? Natprirodna lepota, naravno. Međutim, postoji još nešto - određena harizma, nepogrešivi osećaj za modu, čelična otpornost, seksualna privlačnost. Običan model postaje „super” ne samo kada je svetski poznat, nego i onda kada nečim oduševi doba u kojem živi.

FOTO: BBC

Prevela: Milica Barać

Supermodel obezbeđuje snimak određenog trenutka u vremenu, zato što je uvek u epicentru modnog, kulturnog i avangardnog života. Svaka decenija ima svoje supermodele, od vragolastih ikona 60-ih Džin Šrimton i Tvigi u mini suknjicama do ekscentrične Kare Develinj danas.

Međutim, ovaj fenomen ide dalje od Tvigi, vraća nas na sam početak 20. veka kada je prvi svetski supermodel postao poznat. Evelin Nesbit, vitka lepotica bakarne kose iz Filadelfije bila je najtraženija umetnica i manekenka u zlatnom dobu Amerike. Život joj je bio turbulentan i živopisan, a njena slava je dostigla vrhunac kada je bila upletena u ubistvo u takozvanom suđenju veka.

Nesbitova je na više načina oličenje doba u kojem je živela. Kasni 19. vek bio je glamurozan period brzog ekonomskog rasta u SAD-u, ali i priličnog siromaštva, zbog velikog broja evropskih imigranata koji su se tada doselili. Evelin je u svom životu osetila obe strane. Ona je poticala iz skromne škotsko-irske porodice iz Tarentuma u Pensilvaniji.

Nakon što joj je otac preminuo ostavljajući dugove, njena majka se borila da izdržava porodicu. To je bilo vreme kada je društvo bilo još uvek povezano sa uštogljenom viktorijanskom erom, ali istovremeno i na pragu popustljivih 20-ih. Mlada Evelin poticala je iz poštovane porodice i bavila se modelingom. Potpuno obučena je pozirala umetnicima od svoje 14. godine, kako bi celu porodicu izvukla iz siromaštva.

FOTO: restaurant-ing through history

Kada je 1900. godine došla u Njujork njen uspon je bio neverovatan. Ona je ušla u jedan potpuno novi i drugačiji svet. Džejms Karol Bekvit, čiji je glavni pokrovitelj bio Džon Džejkob Astor, uzeo je pod svoje okrilje, predstavio je umetnicima i ilustratorima, a ona je ubrzo postala najtraženiji model u Njujorku. Bila je inspiracija za mnoga umetnička dela, uključujući poznata dela „Nevinost”, koje se sada nalazi u Metropolitanu, skulptora Džordža Greja Barnarda i „Žene: Večito pitanje” Čarlsa Gibsona. Evelin je krasila i naslovnice brojnih novina i magazina, kao što su Vanity Fair, Harper’s Bazaar, The Delineator and Ladies’ Home Journal, a reklamirala je sve - od krema za lice do pasta za zube.

Tražnja

Mladoliko lice ove devojke ubrzo je postalo sveprisutno - moglo je da se vidi na razglednicama, karticama za duvan, kalendarima i hromolitografijama. Često je ilustratorima pozirala u kostimima šumske nimfe, ciganke, grčke boginje, gejše. Uvek je bila odevena i fotografije nisu bile otvoreno seksualne, iako je na njima postojala određena sugestivnost, koja je bez sumnje doprinela tome da Evelin postane poznata.

Modna fotografija bila je tek u nastanku i kada se Nesbitova usudila da pozira kao „živi model” pioniru u ovoj oblasti, Džoelu Federu, to je bio automatski pogodak. Kako su fotografi postajali popularniji i počinjali da preuzimaju štampane ilustracije, tako je ona doprinosila ogromnoj prodaji novina postajući prepoznatljiva javnosti. Nedugo nakon toga, 1901. godine postala je vodvilja u veoma uspešnoj brodvejskoj predstavi „Florodora”. Evelin je bila proslavljena u gradu i ubrzo se redovno pojavljivala u trač rubrikama i pozorišnim periodikama dana. Nije prošlo mnogo nakon njenog napuštanja hora i ona je dobila govornu ulogu u predstavi „Divlja ruža” na Brodveju.


FOTO: Wikigag

Baš kao i njene naslednice u svetu supermodela, tako je i Evelin postala ikona svog doba i savršeno se uklopila u sve paradokse tog vremena. Kako bi to rekla autorka njene biografije „Američko veče", Paula Uruburu: „Za tu prvu deceniju 20. veka Evelin Nesbit bila je američka devojka iz snova, njeno lice je bilo njeno bogatstvo, a oslikavalo je opojno, ubrzano i izazovno raspoloženje tog doba. Ona je bila oličenje kontradiktornih impulsa zlatnog doba. Ponekad je delovala kao slika i prilika viktorijanske osećajnosti, ali njen začaravajući osmeh je obećavao nešto zabranjeno”.

Opasnosti slave

Tokom svog rada u predstavi „Florodora”, Nesbitova je upoznala arhitektu i pripadnika višeg društva Stanforda Vajta. Projekti njegove kompanije bile su neke od slavnih zgrada poput Medison Skver Gardena, Tifanija, Vašington skvera i vile Kornelijusa Vanderbilta.

Vajt je na početku bio nešto poput figure ujaka ili strica u Evelininom životu, ali uskoro je postao njen ljubavnik i dobročinitelj. Njoj i njenoj porodici je poklanjao ekstravagantne darove i elegantni stan. Nakon godinu dana njihova veza se završila, a Evelin se udala za milionera Harija Tova. Onda su se odigrali dramatični događaji. Tov je vođen ljubomorom i, kako je on tvrdio, sa željom da odbrani čast svoje žene, prišao njenom bivšem ljubavniku u Medison Skver Gardenu i upucao ga. Vajt je preminuo na licu mesta.

Nesbitova je bila krunski svedok u suđenju koje je bilo prepuno šokantnih detalja o njenim vezama sa oba muškarca, za koje se ispostavilo da su bili nasilni prema njoj. Zbog ovoga crkvena grupa je pokušala da zabrani objavljivanje sočnih detalja. Evelinina majka je optužena da je podvodila svoju ćerku Vajtu. U štampi, Evelin je označena kao devojka na crvenoj ljuljaški od somota, zbog ljuljaške koju je Vajt postavio u svoj luksuzni, višespratni stan. Zbog ogromne pažnje koju je slučaj privukao, porota je bila odvojena. Ovo je prvi put u američkoj pravnoj istoriji da je takvo ograničenje smatrano neophodnim.

Tov je osuđen na doživotno zatvaranje u bolnicu za kriminalce sa psihičkim problemima. Paula Uruburu kaže: „Tragično, skoro jednako brzo kako se uzdigla među zvezde, američki prvi supermodel, boginja seksa i verodostojna slavna ličnost pala je zahvaljujući istoj kulturi koja je stvorila i obuzela”. Ipak, kao svako ko ima samopoštovanja, tako je i Nesbitova pokazala fleksibilnost i nastavila da živi nakon ovih traumatičnih događaja - kao majka, glumica u nemim filmovima, vodvilja i autorka dve autobiografije.

FOTO: pinterest

Uz umetnička dela i fotografije Nesbitove, ostale su i pesme i predstave o njoj - film „Devojka na crvenoj ljuljaški od somota” iz 1955. godine i roman „Regtajm” E. L. Doktorova, koji govori o ubistvu, a kasnije je pretvoren u film i mjuzikl. Njen uticaj se još uvek oseti, 2010. godine lik Džilian u HBO seriji „Boardwalk Empire” je delimično baziran na Evelin. Njeno nasleđe i dalje živi i verovatno će tako i nastaviti možda i duže od onih supermodela koji su išli njenim koracima.

IZVOR: BBC


Milica je kreativna, u dubini duše je i dalje dete, voli da putuje, da priča i da se smeje.

***

Pročitajte i

Ni nebo joj nije bilo granica
Ovo su najbolje žene iz sveta nauke
Lutka sa naslovne strane, izumiteljka i majka

***

Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Komentari

VESTI