FOTO: Lego Bionicle
Prevela: Sanja Davidović
On kaže da, umesto toga, kada pažljivo pogledate način na koji ljudi rade, saznaćete da je mnogo više toga u igri i na kocki od novca. Arieli pruža dokaze da smo takođe vođeni time kakav smisao ima naš rad, priznanjima drugih ljudi - i visinom napora koji smo uložili: što je teži zadatak, to smo ponosniji.
„Kada razmišljamo o radu, obično razmišljamo o motivaciji i zaradi na isti način, ali stvarnost je da je verovatno trebalo da dodamo još neke stvari: smisao, stvaranje, izazove, vlasništvo, identitet, ponos...“, kaže Arieli.
U nastavku ćete videti neke od Arielijevih istraživanja, kao i istraživanja nekih drugih istraživača, sa zanimljivim implikacijama o tome šta to čini da se osećamo dobro na poslu.
1. Posmatranje plodova našeg rada može nas učiniti produktivnijim
Istraživanje: U istraživanju „Čovekovo traganje za smislom: Slučaj Lego kockica", Arieli je pitao učesnike da naprave likove iz Lego serije ,,Bionicles". U oba slučaja učesnicima je plaćeno u manjoj meri za svaku sledeću figuru: Tri dolara za prvu, 2,70 za sledeću itd. Ipak, dok su figure jedne grupe čuvane ispod stola, da bi se demontirale na kraju eksperimenta, figure druge grupe su demontirane odmah nakon što su napravljene. „Ovo je bio beskrajan ciklus njihove izrade i našeg uništavanja pred njihovim očima“, kaže Arieli.
Rezultati: Prva grupa napravila je 11 figura, u proseku, dok je druga grupa napravila samo sedam pre nego što su odustali.
Krajnji ishod: Iako u pitanju nije bio veliki smisao posla i iako je prva grupa znala da će njihov rad biti uništen na kraju eksperimenta, gledajući rezultate svog rada za kratko vreme, bilo je dovoljno da se njihov rad dramatično poboljša.
2. Što manje cene naš rad, za više novca želimo da radimo
Istraživanje: Arieli je dao učesnicima istraživanja, studentima MIT-a (Massachussetts Institute of Technology), parče papira ispunjeno nasumično izabranim slovima i zamolio ih da pronađu parove istih slova. U svakoj rundi ponuđeno im je manje novca nego u prethodnoj rundi. Ljudi u prvoj grupi napisali su svoja imena na listovima papira i predali ih osobi koja je nagledala eksperiment i rekla: „Aha“, pre nego što ih je stavila na gomilu. Ljudi u drugoj grupi nisu zapisivali svoja imena i osoba koja je nadgledala eksperiment stavila je listove papira na gomilu bez pregledanja. Radovi ljudi iz treće grupe iseckani su odmah po završetku.
Rezultati: Ljudima čiji je rad iseckan trebalo je dva puta više novca nego onim ljudima čiji je rad priznat u cilju izvršenja zadatka. Ljudima u drugoj grupi, čiji je rad sačuvan, ali ignorisan, bilo je potrebno skoro isto onoliko novca kao i onima čiji je rad iseckan.
Krajnji ishod: „Ignorisanje rada ljudi loše je skoro kao uništavanje njihovog napornog rada pred njima“, kaže Arieli. „Dobra vest je da motivisanje ne izgleda toliko teško. Loša vest je da eliminisanje motivacije izgleda neverovatno lako i ako ne razmislimo pažljivo o tome, mogli bismo da preteramo“.
FOTO: Iandelacruz
3. Što je projekat teži, to smo ponosniji
Istraživanje: U drugom istraživanju Arieli im je dao origami papir za početnike i uputstva za izradu (prilično ružnog) oblika. Oni koji su uradili origami projekat, kao i posmatrači, upitani su na kraju koliko bi platili za svoj proizvod. U drugom pokušaju, Arieli je sakrio uputstva nekih učesnika, što je rezultiralo težim procesom – i ružnijim proizvodom.
Rezultati: U prvom eksperimentu učesnici su platili pet puta više u odnosu na one koji su ocenjivali proizvod. U drugom eksperimentu, nedostatak uputstava uvećao je ovu razliku: učesnici u eksperimentu su vrednovali ružne, ali teško izrađene proizvode čak i više nego one lakše izrađene i lepše, dok su ih posmatrači vrednovali čak i manje.
Krajnji ishod: Naša procena sopstvenog rada direktno je povezana sa naporima koje smo uložili. Plus, pogrešno mislimo da će drugi ljudi pripisivati istu vrednost našem radu kao i mi sami.
4. Znanje da naš rad pomaže drugima može povećati našu nesvesnu motivaciju
Istraživanje: Kao što je opisano u skorašnjem profilu njujorškog magazina Tajms, psiholog Adam Grant vodio je istraživanje u kol centru za prikupljanje sredstava na Mičigenskom univerzitetu u kojem su učenici, koji su dobili stipendiju preko centra za prikupljanje sredstava, razgovarali deset minuta sa osobama koje su pozivale.
Rezultati: Mesec dana kasnije, sagovornici su provodili 142 odsto više vremena na telefonu nego ranije, a prihodi su povećani za 171 odsto, prema Tajmsu. Mada, oni koji su pozivali negirali su da je na njih uticala činjenica da su razgovarali sa školskim stipendistima.
Krajnji ishod: „Bilo je skoro kao da su dobra osećanja preskočila svesne kognitivne procese onih koji su pozivali i otišla pravo u podsvesniji izvor motivacije“, izveštava Tajms. „Više su bili povučeni ka uspehu, čak iako nisu mogli da ukažu na okidač za taj nagon“.
5. Obećanje da ćemo pomagati drugima čini da češće pratimo pravila
Istraživanje: Grant je vodio još jedno istraživanje u kojem je stavio znake na mestima za pranje ruku u bolnici, na kojima je pisalo ili „Higijena ruku vas sprečava da se razbolite“, ili „Higijena ruku sprečava pacijente da se razbole“.
Rezultati: Doktori i medicinske sestre koristili su 45 odsto više sapuna ili sredstava za dezinfekciju ruku na mestima sa znacima koji pominju pacijente.
Krajnji ishod: Pomaganje drugima kroz ono što se zove „prosocijalno ponašanje“ nas motiviše.
6. Pozitivno pojačanje naših sposobnosti može povećati naš rad
Istraživanje: Studenti sa Harvarda držali su govore i radili lažne intervjue sa učesnicima u eksperimentu koji su ili klimali glavom i osmehivali se, ili odmahivali glavom, podizali obrve i prekrštali ruke.
Rezultati: Učesnici u prvoj grupi kasnije su odgovorili na niz pitanja preciznije od onih u drugoj grupi.
Krajnji ishod: Stresne situacije mogu da budu prevaziđene, ali sve zavisi od toga kako se osećamo. Nalazimo se u „stanju izazova“ kada mislimo da se možemo nositi sa zadatkom (kao što je radila prva grupa); kada smo u „stanju pretnje“, sa druge strane, težina zadatka je ogromna, a mi bivamo obeshrabreni. Motivisaniji smo i bolje radimo u stanju izazova, kada imamo poverenja u naše sposobnosti.
7. Slike koje pokreću pozitivne emocije mogu nam pomoći da se fokusiramo
Istraživanje: Istraživači na Hirošima univerzitetu imali su studente koji su obavljali zadatak spretnosti pre i posle gledanja slike ili štenaca, ili odraslih životinja.
Rezultati: Učinak je poboljšan u oba slučaja, ali više (deset odsto poboljšanja) kada su učesnici gledali slike slatkih štenaca i mačića.
Krajnji ishod: Istraživači sugerišu da nam „pozitivna emocija izazvana ljupkošću“, pomaže da suzimo fokus, podizanjem našeg učinka na zadatak koji zahteva pažnju.
Da, ovo istraživanje samo može da potvrdi vašu opsesiju bebama pande!
IZVOR: TED
Sanja je večiti sanjar koja će pokušati da vam objasni nerazumljiv svet odraslih i njihove međusobne odnose.
***
Kao nastavak Foto konkursa i u sklopu akcije afirmacije mladih umetnika iz Srbije, portal iSerbia januara 2016. godine organizuje izložbu pristiglih fotografija i radova umetnika koji se na ovom portalu predstavljaju. Cilj izložbe je promocija obrazovanja, truda, talenata i kapaciteta mladih ljudi u Srbiji. Svi ste pozvani da podržite ovu, za društvo, bitnu promociju. O svim detaljima izložbe portal iSerbia će vas blagovremeno obaveštavati. Pratite nas!
***
Pročitajte i:
Kako biti dobar sa stresom?
Kako do potencijalnog biznis partnera?
Kako da napišete imejl za spoljne saradnike?
***
Ovaj tekst nastao je našom željom da mladi koji žele da se oprobaju u prevođenju tekstova to iskustvo steknu i unaprede kod nas. Ukoliko želiš da budeš prevodilac u našem mladom timu CV uz jedan prevedeni tekst, sa izvornim, pošalji na [email protected] sa naznakom Prijava/Prevodilac. Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih članova vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
_thumb1.jpg)
