Водич кроз БЕЛДОЦС 2013!

Након свечаног отварања у Сава Центру, филмови ће се приказивати у сали Дома Омладине, Дворани културног центра, Дому културе Студентски Град и биоскопу Фонтана. Истовремено, програм ће се реализовати у Културном центру Новог Сада.

Овогодишњи програм подељен је у четири катергорије: српски такмичарски филмови, српски информативни филмови, међународни такмичарски програм и музички документарци. Посебно се издвајају ревијални програм као и ретроспектива филмова Криса Маркера.

У оквиру српског такмичарског програма, биће приказано 10 филмова и то су филмови: „Југославија“, у режији Марте Попиводе, „Други сусрет“, Жељка Мирковића, „Анплагд“, Младена Ковачевића, „Косма“, Соње Благојевић, „Албертов пут“, Предрага Бамбића, „Праг и српски сликари“, Ненада Огњеновића, „Драган Венде“, у режији Драгана Петровица, Вука Максимовича и Лене Милер, „Биљег Живка Николића“, Снежане Бајчете, „Тачно у центар“, Марка Грујића и филм „Арие“ у режији Бранка Лазића.

У оквиру српског информативног програма биће приказани филмови: „Овде сам“, у режији Ирене Фабри, „Врата Србије – Мојсињска света гора“, Марка Дабића и „Одавде нема назад“, у режији Милана Смиљанића.

Као и ранијих година, и овогодишње издање БЕЛДОЦС-а има неколико филмова који својом проблемском димензијом, полемички интонираним контекстом, неконвенционалним и нестереотипним филмским приступом, али пре свега својом бескомпромисношћу, снажно еманципују идеју слободе стваралаштва и суочавају се с горућим проблемима нашег окружења.

Нисте сигурни шта да погледате? Ево наших препорука!

’’Косма" редитељке Соње Благојевић, кроз рад истоимене мреже пет српских радио станица говори о људима који креирају информатичку свест својих корисника и својом храброшћу и посвећеношћу померају границе професије. Без острашћености, без гнева, поглед редитељке је поглед објективног извештача који прави алармантни стенограм о изолованости читаве једне популације.

’’Овде сам’’, редитељке Ирене Фабри је врло ангажовани филм о животу једне ромске породице, виђен очима саме те породице, прича је бременита проблемима, почев од немогућности апсолутне адаптације у нови миље, реакцијама људи на њено присуство, провокацијама и бојкоту који та породица доживљава, да се после свега намеће питање о толеранцији средине као суштинско питње о свести урбаних средина новог миленијума.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.сеецулт.орг/филес/имагецацхе/300пx/6_белдоцс-2013.јпг" />
’’Албертов пут’’ Предрага Бамбића на драматичан начин приповеда о судбини припадника немачке мањине у Војводини, који је након ослобођења 1945. године, као Немац трпео разна шиканирања, деградације и понижења, да би својим одласком у Америку, постао један од најчувенијих конструктора филмских камера и за своје животно дело примио највећу еснафску награду за своје инвенције.

Најзад, ’’Југославија’ Марте Попиводе који је имао своју берлинску премијеру, снажна је реконструкција геополитичке творевине која више не постоји и која се звала Југославија, а ауторка је обиљем архивских снимака, ову историјску творевину на снажан и незабораван начин ставила под филмску лупу.

Ово је само део укупних програмских настојања БЕЛДОЦС-а да негује једну врсту живог, актуелног, ангажованог, борбеног документарца чија етичка димензија иде испред естетске.

У оквиру међународног програма биће приказано осам филмова од којих се издвајају филмови „Тхе Гатекееперс“, у режији Дрора Мореха који је овај документарац снимио тако што је наговорио шест некадашњих врхунских обавештајаца израелског Схин Бета да му се повере у гледајући у камеру. У питању су прворазредне исповести које говоре о мучењу заробљеника, о мукотрпном праћењу осумљичених, о спектакуларним акцијама, које завршавају жељеним циљем, током такозваног Шестодневног рата из 1967. године, када је Израелска војска окупирала територије насељене Палестинцима. У тој деликатној ситуацији, Палестинци су узвратили тероризмом, па је све постало једноставније, у смислу моралног утемељења и оправдања насиља, над насиљем.

Филм разоткрива универзалну суштину сукоба, која се садржи у верском фанатизму, који подстрекава младе људе на убиствене и трагичне акције терора, како на палестинској тако и на израелској страни, а за који држава не налази нити интереса нити снаге да сузбије, што је предоминантни разлог да се ситуација десетинама година само погоршава.Филм снажно разоткрива и униврзалну вредност људског бића, ко и под којим условима може да нареди туђу смрт.

У филму „Тхе Мацхине Вхицх Макес Еверyтхинг Дисаппеар“ у режији Танатин Гурцхиани, режисерка позива младе људе за свој нови филм, у коме они, пуни наде, пред камером откривају своје проблеме и снове.Њихови разговори се беспрекорно слажу у филмске делиће грузијског живота. Ове ванредне и дирљиве приче о рату, љубави, сновима и сиромаштву оцртавају калеидоскопску слику модерног друштва којим још увек одзвања советска прошлост. То је свет у коме се традиција и модернсот фино преплићу, у поезију трагања за бољим животом.

Бразилски филм „Елена“, редитељке Петре Косте видимо снажну породичну исповест, о дубокој везаности две сестре, старије Елене која одлази у Њујорк да постане глумица, и млађе Петре, која двадесет година касније постаје глумица, и одлази да тражи Елену. О њој има само неке ситнице: кућне филмове, изреске из новина, дневник и писма. Црте лица две сестре потпуно се мешају и стапају, ми их више не можемо разликовати. Када Петра коначно пронађе Елену на неочекиваном месту, мора научити да је пусти да живи свој живот. Филм нас учи како да носимо свој породични терет, иако не спада у филмове који се непосредно баве људским правима, враћа нас на нашу породицу као основно исходиште нашег живота.

Филм који је изазвао велико интересовање, филм „Пуссy Риот – А Пунк Праyер“ у режији Мике Лернера и Максима Поздоровкина подсећамо се чињенице да у демократским и друштвима у којима је развијено дубоко разумевање смисла и поштовање људских права, догађај попут овог из филма тешко да би завредио пажњу јавности: После контроверзних избора 2011. године, када је Владимир Путин поново изабран за председника Русије, и када су на десетине грађана кроз уличне протесте оспорили легитинмост Путинове власти, група младих фемистички настројених девојака, које су себе назвале Цица Мацама, ушла је у Московску православну цркву и усудила се да испева панкерску молитву: Мајко Маријо спаси нас Путина. Тиме су постале жртве показног суђења. Руски документариста Маxим Поздоровкин у сарадњи с британским филммакером Микеом Лернером, испричали су нам како је овај наиван акт протеста три младе девојке заокупио пажњу руске јавнсоти, и постао снажно препознат случај злоупотребе људских права, у свом радикалном облику.

Филм "Гулаби Ганг“, у режији Нисхтхе Јаин бави се насиљем и понижењем над женама у оквиру породице, у савременом индијском друштву, које је изграђено на традиционалном кастинском систему. Главни протагонист филм, млада Сампат Пал , са севера Индије формира групу истомишљеница под називом Гулаби Ганг, с циљем да обучи и организује жене да се супроставе свом потлаченом положају, и одбране себе. Обучене у розе сарије, носећи у рукама штапове, група је израсла у покрет који броји на хиљаде чланица. Филм документује њихову истрајнсот и успешност у разрешавању многобројних породичних конфликата.

Ретроспектива шест филмова Криса Маркера представља својеврсни омаж истоименом утицајном француском редитељу, фотографу, новинару, песнику, писцу, путнику, и инаугуратору новог стила у документарном филму, који је преминуо прошле године. Многи данашњи аутори документарног филма, овог великана француске кинематографије наводе као свог узора и учитеља. Програм Ретроспектива Криса Маркера на овогодишњем БЕЛДОЦС-у биће остварен у сарадњи са Француским институтом у Београду. Пројекције 6 филмова пратиће уводне речи и предавања теоретичара уметности и филма. Филмови који чине поменуту ретроспективу су: „Ле фонд де л’аир ест роуге“, „А биентôт, ј’еспèре“, „Ла сиxиèме фаце ду Пентагоне“, „Пуисqу’он воус дит qуе ц’ест поссибле“, „Л’амбассаде“ и филм „2084“.