Након смрти Габријела Гарсије Маркеса 17. априла ове године Новости.рс су одлучиле да испиричају пишчеву животну причу у неколико делова. У наставку текста можете прочитати део у којем прича о новинарству и његовој љубави према професији која је трајала све до самог краја његовог живота.
Приредила: Кристина Агић
ФОТО: Praag.org
"МОЈА прва и једина вокација је новинарство. Нисам постао новинар случајно, како се многима догодило, нити из нужде, а још мање из авантуризма. Постао сам новинар зато што сам хтео да будем новинар. Новинар сам и данас. И тако ће бити заувек."
Маркес је ово први пут изјавио 1976. године на таласима Радио Хаване, а онда је то понављавао у више наврата, чак и у бурним данима када је примао Нобелову награду 1982. године.
У свету литературе није неретко да писац стаса и израсте из новинарске радионице. Код Маркеса је спона између новинарске репортаже и литерарне приче прилично тесна и тешко повући граничну линију.
Пример за то је она његова чувена репортажа "Хроника једног бродолома", из 1955. године која је, заправо литерарна прича. У оно време, или нешто пре, Маркес је као млади новинар радио у "Хералду " из Баранкиље и "Универзалу" из Картахене.
А те 1955. године, десио се бродолом поред обале Колумбије. Уредник листа Еспектадор, Хозе Салгара, позвао је Маркеса и рекао му: "Напиши репортажу о том бродолому. Имаш простора колико хоћеш. Иди, истражуј, разговарај, додај мало карибских боја и маште, као што ти умеш..."
Пронашао је јединог преживелог морнара, открио манипулације власти са том несрећом и објавио репортажу у 14 наставака. Тако је, заправо, настала прича "Хроника једног бродолома".
Због те приче, уредници Еспектадора су имали проблема, па су Маркеса послали као дописника у Европу, одакле је, као и увек, у своје текстове уносио литерарну жицу.
Међутим, од "Хронике о бродолому", али и пре ње, увек се држао новинарског пера и на њему одржавао литерарну жицу писца.
"Новинарство је литерарура из живота", писац је говорио да ће се бавити новинарством до краја свог живота. Иако га је при крају живота болело све приметније посрнуће новинарске професије.
А онда је написао и ове речи: "Сваког јутра, као што сам увек радио, прелиставам и читам новине. И патим као пас кад видим колико је пала, колико се урушила писана новинарска реч, на шта су спале новине у овом нашем времену."
Неко ће помислити да је то старачка носталгија којој ни Маркес није одолео, али није. "Новинарство", рекао би он, "доживљава "планетарно посрнуће." Тако је, свакако, могао да говори човек који је тој професији посветио цео живот, без обзира на то, што је у међувремену, писао приче и романе.
"Новинарство је најлепша професија на свету", говорио је Маркес.
Кристина не може без кафе, филмова и књига. Зашто се задовољити само једним светом, кад читањем и гледањем можемо живети у којем год пожелимо.
ИЗВОР: Novosti.rs
_thumb2.jpg)
