Priredila: Kristina Agić
FOTO: Praag.org
"MOJA prva i jedina vokacija je novinarstvo. Nisam postao novinar slučajno, kako se mnogima dogodilo, niti iz nužde, a još manje iz avanturizma. Postao sam novinar zato što sam hteo da budem novinar. Novinar sam i danas. I tako će biti zauvek."
Markes je ovo prvi put izjavio 1976. godine na talasima Radio Havane, a onda je to ponavljavao u više navrata, čak i u burnim danima kada je primao Nobelovu nagradu 1982. godine.
U svetu literature nije neretko da pisac stasa i izraste iz novinarske radionice. Kod Markesa je spona između novinarske reportaže i literarne priče prilično tesna i teško povući graničnu liniju.
Primer za to je ona njegova čuvena reportaža "Hronika jednog brodoloma", iz 1955. godine koja je, zapravo literarna priča. U ono vreme, ili nešto pre, Markes je kao mladi novinar radio u "Heraldu " iz Barankilje i "Univerzalu" iz Kartahene.
A te 1955. godine, desio se brodolom pored obale Kolumbije. Urednik lista Espektador, Hoze Salgara, pozvao je Markesa i rekao mu: "Napiši reportažu o tom brodolomu. Imaš prostora koliko hoćeš. Idi, istražuj, razgovaraj, dodaj malo karibskih boja i mašte, kao što ti umeš..."
Pronašao je jedinog preživelog mornara, otkrio manipulacije vlasti sa tom nesrećom i objavio reportažu u 14 nastavaka. Tako je, zapravo, nastala priča "Hronika jednog brodoloma".
Zbog te priče, urednici Espektadora su imali problema, pa su Markesa poslali kao dopisnika u Evropu, odakle je, kao i uvek, u svoje tekstove unosio literarnu žicu.
Međutim, od "Hronike o brodolomu", ali i pre nje, uvek se držao novinarskog pera i na njemu održavao literarnu žicu pisca.
"Novinarstvo je literarura iz života", pisac je govorio da će se baviti novinarstvom do kraja svog života. Iako ga je pri kraju života bolelo sve primetnije posrnuće novinarske profesije.
A onda je napisao i ove reči: "Svakog jutra, kao što sam uvek radio, prelistavam i čitam novine. I patim kao pas kad vidim koliko je pala, koliko se urušila pisana novinarska reč, na šta su spale novine u ovom našem vremenu."
Neko će pomisliti da je to staračka nostalgija kojoj ni Markes nije odoleo, ali nije. "Novinarstvo", rekao bi on, "doživljava "planetarno posrnuće." Tako je, svakako, mogao da govori čovek koji je toj profesiji posvetio ceo život, bez obzira na to, što je u međuvremenu, pisao priče i romane.
"Novinarstvo je najlepša profesija na svetu", govorio je Markes.
Kristina ne može bez kafe, filmova i knjiga. Zašto se zadovoljiti samo jednim svetom, kad čitanjem i gledanjem možemo živeti u kojem god poželimo.
IZVOR: Novosti.rs