Autor: Бранка Дундић
Кант је рекао да геније може бити једино уметник. Научник има моћ да проникне у законе природе, али уметник, он законе ствара сам!
Ајнштајн је рекао да је сваки човек генијалац, само је потребно открити област у којој је генијалан.
Олдус Хаксли је рекао да је геније човек који успе да пронађе мисао која ће му бити занимљивија од секса.
Јунг је рекао...хмм... из протеста према његовом ставу према женама, нисам запамтила шта је Јунг тачно рекао, али вероватно да сам смисао разумела. Наиме, што је човек интелигентнији, то он постаје већа будала када се заљуби. Рекло би се да је поставио интелект и емоције као опозите, па претпостављам да би геније могао бити неко ко у потпуности превлада оно емотивно у себи.
Хм...
Тестови интелигенције кажу да је геније онај чији ИQ прелази 140.
Ја кажем да сам у мом микро-универзуму ја највећи геније. А ви?
Одмах да се оградим - не волим и избегавам навођење речи великих мислилаца у виду једне-две реченице. Такви цитати увек су истргнути из неког контекста; није Кант стао на сред улице и рекао - Геније може бити само уметник! - а онда наставио своју ритуалну вечерњу шетњу. Такве мисли увек су део неког система мисли, и тако истргнуте најчешће губе свој прави смисао. Истина је да расветљавање појма генија захтева научни елаборат.
Ипак, мени овде није циљ да излажем научни елаборат, те сам стога себи и дозволила изоловање и касапљење мисли великана.
А шта ми је циљ? Па, није претерано висок - можда само да се замислимо око овог појма, и евентуално поставимо нека питања о којима раније нисмо много размишљали.
Да ли је генијалност могуће измерити? Да ли је то крут појам, па "или јеси или ниси", или је пак могуће и дозвољено да свако има своју интерпретацију коју ће сматрати валидном? Да ли је генијалност повезана са етиком? А са емоцијама? Да ли је Хитлер могао бити генијалац? Да ли генијалност може да "пропадне"? Може ли да се тренира? Научи? Одглуми? Изгуби?
Имате ли генијалце у свом окружењу? Шта их то чини генијалнијим од вас?
Ни на једно од ових питања немам одговор, али сам приметила следеће - дешава ми се понекад да сам просто сувише лења да бих напрезала мозак. Чини ми се да бих нешто могла да схватим, или да дођем на неку брилијанту идеју, само ми у том тренутку то једноставно није довољно важно.
Жеља за знањем. Страст за откривањем. Заинтересованост. Активно асимиловање спољашњих утицаја у себе.
Слика генија који чучи у нама и постоји независно од тога да ли смо ми добре воље па да га мало упослимо, и није најсрећнији одговор на наша питања. Нема тог генија који је изнад наше радозналости. Бити геније значи бити жив, а бити жив значи будним оком посматрати свет и интересовати се за њега у мери у којој се интересујеш за своје физиолошке потребе.
Да, сви смо генијалци. Питање је само ко колико времена свог живота проведе у стању генијалности.
Ако ми дозволите ону тезу да ипак свако може да има неко сопствено, инстинктивно схватање генија, нека ово буде моје.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? ЦВ и један текст пошаљите на оффице@иСербиа.рс, са назнаком "Пријава / новинар". Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностимаа OVDE
