Tweet

Ниједан геноцид у XX веку није почињен у земљама демократског уређења. Демократија је до сада једина ефикасна препрека геноцидним искушењима.

ФОТО: TinyPic

Превела: Александра Милић

Пољски писац и новинар Ришард Капушћински (Рyсзард Капусцински) је у једном од својих бројних чланака, под насловом „Лов на Другог“, истражио и покушао да разуме разлоге за фаталан број умрлих широм света. На својим страницама Ришард наводи да се геноциди доживљавају као изоловане и ирационалне чињенице које нису међусодбно повезане у свету преинформисаности и сталног надзора.

<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://с24.постимг.орг/64ф8б9мдх/к01вго.јпг" />

ФОТО: TinyPic

У том смислу, перцепција Другог представљена је као претња, као представник страних и деструктивних сила и она је заједничка свим националистичким, тоталитарним режимима. Ради се о културно универзалној појави, јер, према историји, ниједна цивилизација није била у стању да се одупре болести мржње, презира и најокрутнијег уништења, која се ширила од различитих режима и географских ширина.

Одведена, пак, у крајност, болест мржње се огледа у геноцидима који представљају једну од трагичних карактеристика савременог света која се понавља.

У основи сваког геноцидног чина се заправо налази идеологија мржње, опширно и методично планирана. Осим тога, сваки геноцид је хладно планиран у складу са техничким припремама од стране ефикасног бирократског апарата модерне државе.

Када се активира притајена опасност од геноцида? Онда када је духовна компонента једне културе ослабила или нестала, када етичка укоченост присвоји друштво чија је осетљивост на празнину и зло закржљала, угушена, успавана.

Чињеница је да су све савремене идеологије мржње (национализам, фашизам, стаљинизам, расизам) искористиле ту слабост која представља људску способност да одбаце Другог или нарочито непознату особу, осећање које неке силе успевају да претворе у непријатељство, па чак и у склоност криминалу.
<�имг цласс="лфлоат" срц="хттп://с7.постимг.орг/ејц8гм7тн/2р5рх51.јпг" />

ФОТО: TinyPic

Историја XX века броји најмање девет великих геноцида, а неки од њих су: убијање Јермена које је починила модерна Турска (1915-1916), истребљење глађу милиона украјинских сељака од стране стаљинистичког режима (1932-1933), уништење становништва Нанкина и околине које су починили јапански окупатори (1937-1938), холокауст јеврејског становништва Европе који су починили нацисти (1941-1945), убиство милиона муслимана и хиндуса у Индији за време одцепљења (1947-1948), милиони жртава такозване културне револуције коју је покренуо режим Мао Цедонга (Мао Зедонг) током 1950-их и 1960-их и уништење становништва Камбоџе (1975-1978).

Редукционизам у опису геноцида и његово представљање као нешто што је одвојено од наше окрутне историје, а посебно од одступања моћи у другим деловима света, посматра се као још један начин да се избегну веома директна питања о нашем свету и о претњама које лебде над њим.

Не постоји никакав механизам нити законска препрека за спречавање будућих геноцида. Једина одбрана, према мишљењу пољског новинара, почива у моралу људи: жива духовна свест, јака воља да се чине добра дела, један једноставан и јасан подсетник: „Љуби ближњег свог као самог себе“.


ИЗВОР: El Ciudadano

Александра верује да су воља и љубав крила за велика дела.

***

Прочитајте и:

Čajkovski: Sprega stvaralaštva i depresije
Koje su vrednosti savremenih Evropljana?
Kako su Vavilonci pratili Jupiter?

***

Овај текст настао је нашом жељом да млади који желе да се опробају у превођењу текстова то искуство стекну и унапреде код нас. Уколико желиш да будеш преводилац у нашем младом тиму ЦВ уз један преведени текст, са изворним, пошаљи на [email protected] са назнаком Пријава/Преводилац. Отворено за све од 15 до 35 година. Пријем нових чланова вршимо до сваког првог дана у месецу.

Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE

Odricanje od odgovornosti

Tweet
Коментари

ВЕСТИ