Kad bi se pameti prodavale, svako bi opet svoju kupio, kaže narodna poslovica koja nam duhovito i sažeto stavlja do znanja da ili ne možemo ili ne želimo da pobegnemo od sebe. Poznato je i da mnogi od nas često misle da nisu dovoljno lepi, ali ne i da nisu dovoljno pametni. U skladu s tim, gotovo svaki psiholog koji se bavio fenomenom inteligencije ponudio nam je sopstvenu definiciju tog pojma.
Inteligencija se najčešće definiše kao opšta mentalna sposobnost razumevanja, učenja iz iskustva, rasuđivanja, planiranja, rešavanja problema, adaptiranja na nove situacije, shvatanja apstraktnih ideja i pojmova. Psiholozi se uglavnom dele na one koji inteligenciju vide kao jedinstvenu, opštu crtu i one koji smatraju da postoji nekoliko specifičnih i međusobno nezavisnih inteligencija. Tako psiholog Hauard Gardner razlikuje logičko-matematičku, lingvističku, muzičku, prostornu, telesno-kinestetičku, interpersonalnu i intrapersonalnu inteligenciju, kasnije im dodajući i takozvanu prirodnjačku inteligenciju.
U poslednje vreme sve više se govori o socijalnoj i emocionalnoj inteligenciji, koje se izdvajaju kao posebno značajne za funkcionisanje pojedinca u savremenom društvu. Prema Gardnerovoj podeli, socijalna inteligencija odgovarala bi interpersonalnoj, a emocionalna intrapersonalnoj inteligenciji. Ukoliko lako stupate u kontakt s drugim ljudima, uspešno sa njima sarađujete, razumete njihova osećanja, potrebe i motive, ukratko, uspevate da budete miljenik u društvu, vaša socijalna inteligencija je visoko razvijena. Dobra vest je da svoju socijalnu inteligenciju možete razvijati i unaprediti, čak i ako vam nije jača strana. Možda najbolji put vodi preko utvrđivanja koeficijenta emocionalne inteligencije. Iako se međusobno razlikuju i mogu nezavisno razvijati, socijalna i emocionalna inteligencija imaju dosta dodirnih tačaka. Samorazumevanje, odnosno mogućnost uvida u sopstvene emocije, potrebe i motive upravo su karakteristike osobe koja poseduje razvijenu emocionalnu inteligenciju. Sasvim je izvesno da ćemo imati kvalitetnije društvene odnose i bolje razumeti postupke i motive drugih ukoliko razumemo sami sebe. Svako od nas iz određenih razloga nešto čini ili ne čini. Razumevanje tih razloga može nam pomoći da bolje upoznamo i sebe i druge, što vodi ka boljem funkcionisanju i u ličnim i u profesionalnim odnosima. Razvijena emocionalna i socijalna inteligencija odlike su dobrog psihoterapeuta. Međutim, unapređivanje ovih oblika inteligencije može biti od koristi u bilo kojoj profesiji. Nastavnik koji razume potrebe i emocije svojih učenika uspostaviće mnogo kvalitetniji kontakt sa njima, dobar političar (deficitarno zanimanje) uvažavaće potrebe drugih, marketinški stručnjak će znati kako da na pravi način plasira proizvod koji promoviše.
Kojim god poslom se bavili, timski rad je gotovo neizbežan. I pored toga što samostalno radimo, najčešće smo okruženi grupom saradnika, komuniciramo sa nadređenima, ili smo i sami nekome nadređeni. Socijalne veštine ne pomažu nam samo da dobijemo od drugih ono što želimo, već i da kreiramo pozitivnu radnu atmosferu i kvalitetne međuljudske odnose, što svakako dovodi do boljih rezultata i ličnog uspeha. Uz to, ako provedemo dan na poslu bez trzavica i tenzije, i u slobodno vreme ćemo biti rasterećeniji.
Važno je pravilno proceniti i razumeti situaciju u kojoj se nalazimo, kao i načine na koji ona oblikuje naše i tuđe ponašanje. Svojim ponašanjem drugima upućujemo određenu poruku, na osnovu koje oni sude o nama. Ta poruka mora biti iskrena, autentična i u skladu sa našim moralnim i ličnim vrednostima. Svoje ideje treba da formulišemo jasno, koncizno i, što je najvažnije, treba da znamo da saslušamo sagovornika. Na taj način stvaramo atmosferu uzajamnog poverenja i razumevanja.
Ako postoje problemi u komunikaciji, najčešće krivimo druge. Možda je u određenim situacijama zaista neko drugi krivac za nedostatak razumevanja i nas samih i situacije u kojoj se nalazimo, ali iz iskustva znamo da nam retko kad polazi za rukom da promenimo druge. Pođemo li i u ovom slučaju od sebe i radimo li na razvijanju svojih socijalnih veština, možda nećemo uspeti da promenimo nekog drugog, ali ćemo svakako uticati na to da počne sam sebe da menja.
