Кад би се памети продавале, свако би опет своју купио, каже народна пословица која нам духовито и сажето ставља до знања да или не можемо или не желимо да побегнемо од себе. Познато је и да многи од нас често мисле да нису довољно лепи, али не и да нису довољно паметни. У складу с тим, готово сваки психолог који се бавио феноменом интелигенције понудио нам је сопствену дефиницију тог појма.
Интелигенција се најчешће дефинише као општа ментална способност разумевања, учења из искуства, расуђивања, планирања, решавања проблема, адаптирања на нове ситуације, схватања апстрактних идеја и појмова. Психолози се углавном деле на оне који интелигенцију виде као јединствену, општу црту и оне који сматрају да постоји неколико специфичних и међусобно независних интелигенција. Тако психолог Хауард Гарднер разликује логичко-математичку, лингвистичку, музичку, просторну, телесно-кинестетичку, интерперсоналну и интраперсоналну интелигенцију, касније им додајући и такозвану природњачку интелигенцију.
У последње време све више се говори о социјалној и емоционалној интелигенцији, које се издвајају као посебно значајне за функционисање појединца у савременом друштву. Према Гарднеровој подели, социјална интелигенција одговарала би интерперсоналној, а емоционална интраперсоналној интелигенцији. Уколико лако ступате у контакт с другим људима, успешно са њима сарађујете, разумете њихова осећања, потребе и мотиве, укратко, успевате да будете миљеник у друштву, ваша социјална интелигенција је високо развијена. Добра вест је да своју социјалну интелигенцију можете развијати и унапредити, чак и ако вам није јача страна. Можда најбољи пут води преко утврђивања коефицијента емоционалне интелигенције. Иако се међусобно разликују и могу независно развијати, социјална и емоционална интелигенција имају доста додирних тачака. Саморазумевање, односно могућност увида у сопствене емоције, потребе и мотиве управо су карактеристике особе која поседује развијену емоционалну интелигенцију. Сасвим је извесно да ћемо имати квалитетније друштвене односе и боље разумети поступке и мотиве других уколико разумемо сами себе. Свако од нас из одређених разлога нешто чини или не чини. Разумевање тих разлога може нам помоћи да боље упознамо и себе и друге, што води ка бољем функционисању и у личним и у професионалним односима. Развијена емоционална и социјална интелигенција одлике су доброг психотерапеута. Међутим, унапређивање ових облика интелигенције може бити од користи у било којој професији. Наставник који разуме потребе и емоције својих ученика успоставиће много квалитетнији контакт са њима, добар политичар (дефицитарно занимање) уважаваће потребе других, маркетиншки стручњак ће знати како да на прави начин пласира производ који промовише.
Којим год послом се бавили, тимски рад је готово неизбежан. И поред тога што самостално радимо, најчешће смо окружени групом сарадника, комуницирамо са надређенима, или смо и сами некоме надређени. Социјалне вештине не помажу нам само да добијемо од других оно што желимо, већ и да креирамо позитивну радну атмосферу и квалитетне међуљудске односе, што свакако доводи до бољих резултата и личног успеха. Уз то, ако проведемо дан на послу без трзавица и тензије, и у слободно време ћемо бити растерећенији.
Важно је правилно проценити и разумети ситуацију у којој се налазимо, као и начине на који она обликује наше и туђе понашање. Својим понашањем другима упућујемо одређену поруку, на основу које они суде о нама. Та порука мора бити искрена, аутентична и у складу са нашим моралним и личним вредностима. Своје идеје треба да формулишемо јасно, концизно и, што је најважније, треба да знамо да саслушамо саговорника. На тај начин стварамо атмосферу узајамног поверења и разумевања.
Ако постоје проблеми у комуникацији, најчешће кривимо друге. Можда је у одређеним ситуацијама заиста неко други кривац за недостатак разумевања и нас самих и ситуације у којој се налазимо, али из искуства знамо да нам ретко кад полази за руком да променимо друге. Пођемо ли и у овом случају од себе и радимо ли на развијању својих социјалних вештина, можда нећемо успети да променимо неког другог, али ћемо свакако утицати на то да почне сам себе да мења.
_thumb1.jpg)
_thumb2.jpg)
