Autor: Marija Jakić
Gordana je svojim predanim radom pobrala simpatije urednica i čitalačke publike, pa je u mesecu oktobru ove godine uspela da se izbori za Novinara meseca iako je konkurencija bila jaka. U ovom intervjuu pročitajte kako razmišlja jedna studentkinja književnosti i bliže upoznajte našu vrednu dopisnicu.
Jedna si od, po stažu, najmlađih dopisnica na portalu , ali si se brzo izdvojila svojim vrednim radom i kreativnošću. Na osnovu čega biraš sagovornike za intervju?
Predosećala sam svoj uspeh na portalu, tj. da će urednice vrlo brzo zapamtiti moje ime. Sagovornike ne biram, nego me privuku. Kako? Svojim radom, delom, stavom, rečima, entuzijazmom, uspehom, harizmom, vizijom koju imaju, znanjem o kom žele da pričaju.
Naravno, volela bih da nam se svakodnevno javljaju mladi pisci, umetnici, preduzetnici, muzičari, profesori, uspešni studenti, i svi drugi koji smatraju da će svojim rečima motivisati naše čitaoce. Moje kolege i ja smo raspoloženi za takve sagovornike.
Zašto si odlučila da pišeš baš za portal iSerbia?
Prijavila sam se na konkurs za prijem novih novinara, jer sam želela da steknem osnovna znanja iz novinarstva. Ispostavilo se da mi se dopalo više nego što sam očekivala.
S obzirom na to da iSerbia pruža medijski prostor uspešnim ljudima, kao i onima na početku karijere, našla sam se u jednoj oazi inspirativnih izjava. Takve reči, iza kojih postoji pokriće sagovornika, uvek iznova podsećaju da je uspeh dostupan samo onima koji istinski veruju u sebe i koji neprestano rade na svom usavršavanju. Ovo zvuči šablonski, ali nije lako.
FOTO: Privatna arhiva
Koja je „formula” za dobijanje nagrade Novinara meseca?
Možda ne treba misliti o nagradi, već o potencijalnim sagovornicima i o lepim dešavanjima u svom okruženju. Verujem da ću se jednoga dana sećati da sam uradila intervju sa npr. istaknutim umetnikom i piscem, a da ću zaboraviti da sam bila „novinar meseca“. Nagrada samo znači da sam na dobrom putu i da nisam gubila vreme.
Za koji mesec ćeš biti diplomirani professor srpskog jezika i književnosti. Koliko ti je to pomoglo da napreduješ u pisanju?
Kada treba sastaviti najobičniju molbu, žalbu ili izjavu ljudi se često suoče sa problemom da se izraze. Tada shvate da nešto nije u redu i traže pomoć. S druge strane, to se ne uči u školama, ali se uči čitanjem. Bitno je obogatiti rečnik. Nakon toga, pisati je lako. Dakle, čitajte!
Nemam želju da se bavim pisanjem iliti da budem pisac. Naročito ne želim da budem bloger u moru sličnih blogera. Pravi pisci su uglavnom bili nesrećni ljudi, a ja jesam i biću srećna. Uvek sam samo želela da umem da izrazim svoja osećanja i iznesem svoje stavove tačno onako kako osećam i mislim. Ponekad preteram sa tom svojom „tačnošću“ i tada se setim da ljudi ne očekuju baš uvek iskrenost.
Šta bi izdvojila kao najlepše u svom profesionalnom pozivu?
Jezik je suština identiteta i to nikada ne smemo da zaboravimo. Kao profesor imaću privilegiju da sa svojim đacima negujem ljubav prema našem jeziku i književnosti. Trenutno ne znam za lepši posao od rada u školi. Deca ovaj svet čine božanstvenim, a ja ću svakog dana biti okružena njihovom lepotom. Škola nas podseća na smeh, radost, živahnost, na dva prsta uvis, na kreativnost, igru, šaputanja i opet – na smeh!
Profesor ili novinar? Kako vidiš sebe za nekoliko godina?
Filološki fakultet sam upisala da bih postala profesorka. To želim i dalje. Novinarstvo je tu da nadomesti moju potrebu za pisanjem, za širenjem dobrih vesti, za razgovor sa sjajnim ljudima. Pustiću da me vreme i splet okolnosti navedu na pravi izbor. Može i oboje, zašto da ne? Dan je dug!
FOTO: Privatna arhiva
Ti voliš da uživaš u knjigama, preporuči nam jedan klasik koji je po tebi za sva vremena.
Devojkama bih preporučila roman „Gospođa Bovari“. Zatim, može i „Ana Karenjina“. Bilo bi lepo da nakon toga usledi „Petrijin venac“ – ima zanimljivih momenata koje film nije zabeležio. Neophodno mi je da ovde dodam savremeni ljubavni roman „Jedi, moli, voli“ od E. Gilbert, koji bi došao kao prelep ram na celu sliku. Tako bi se stekao pun uvid u bolan put Žene u borbi za sebe i potrazi za sobom, sa sve umišljenim moralistima okolo. Sa knjigom E. Gilbert dolazi uteha da je Žena uspela u svojoj iskonskoj nameri. U XXI veku konačno imamo pravo da budemo srećne, slobodne i pametne!
Muškarcima bih preporučila „Večitog mladoženju“ Jakova Ignjatovića.
Koji noviji naslov misliš da bi trebalo da pročitamo?
Skrenula bih pažnju na roman „Kroz prstohvat cimeta“, u kom kraljica Natalija Obrenović spaja istorijsku i savremenu priču svojim pismima boje cimeta. To je nova knjiga Aleksandre Mihajlović, spisateljice i profesorke srpskog jezika.
Ah, da, dopao mi se i roman „Dodir“ Nade Marinković, nekadašnje novinarke i književnice.
Nemam omiljenu knjigu, ali uvek imam preporuke.
Marija je samo mali čovek sa velikim idejama.
***
Pročitajte i :
Održano drugo druženje Mreže preduzetnika
Većina malih firmi je stvorena globalno
Kako rad žena unapređuje ekonomiju?
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na [email protected] uz Cc na [email protected], sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
