,,Ко нема у вуглу, има на гуглу.“ Приступ информацијама који омогућује интернет могу да нам помогну када информацију треба да проверимо, подсетимо се или сазнамо нешто ново. Ипак то не сме бити оправдање за необразовање. Младим људима је оно битно да би се лакше снашли у животу, то им је основ за решавање друштвених и личних проблема. Након завршетка средње школе, тек по доласку на факултет створе слику о томе које им знање недостаје. Зашто осам од десет студената, добрих ђака, мисли да нису довољно научили из неких предмета?
На основу анкете са питањима из предмета које су сви имали у школи, без обзира на струку, ђаци са природног смера не блистају када су географија и историја у питању, а онима са друштвеног физика и хемија нису јача страна. Сви су учили о томе најмање четири године током свог школавања. Разлику између учити и научити су осетили када су на факултету наишли на питање, на које се очекује да имају одговор, а онда се послужили телефоном и гуглом. Не треба свако све да зна, и не може, али ако смо дванаест година ишли у школу, сваке друге недеље се будили ујутру и тамо провели велики део свог живота, нормално је да се запитамо, док куцкамо по свом телефону, зашто то већ не знамо.
Које године је срушен Берлински зид? Наведтите све главне градове Европе. Напишите све елементе периодног система. Ко је написао ,,Чича Горија“? Како се зове оснивач социологије? Како гласи трећи Њутнов закон? Колико износи Пијев број? – Само су нека од питања. Ако не знате одговоре - то је у реду, или ако вас не занимају. Не знате зато што се нисте довољно интересовали за то, посвећивали довољно времена неком предмету, имали лошег професора, или сте заборавили. Хиљаду зашто увек може да се оправда са зато, али шта са генерацијама које мисле да су ускраћене за неко знање?
Ако се определите да студирате рецимо неки језик, за вас је математика прошлост, као физика и хемија. Нисте научили у школи, вероватно нећете никада. Ретки су самоуки људи. Свакако, можете да платите професора или курс. Можда научите и уз ваше дете, али - зашто бисте? Зар није лепше да будете у могућности да ви њему помогнете?
Студенткиња која је попуњавала анкету изјавила је ,,Да сам учила колико сам играла игрице у средњој школи, веоватно бих много лакше савладала градиво на факултету“. Друга је напоменула да не разуме филозофију, јер је професорка у средњој школи захтевала учење напамет. Признали су да су се током школовања служили пречицом до добре оцене. Док су једни успели у томе, други су на својој кожи осетили оно - ко не плати на мосту, плати на ћуприји.
Не можемо никога кривити за наше незнање, и ови млади људи су тога свесни. Ово је само њихово искуство и савет да никад није касно да нешто научимо. Али жашто бисмо остављали за касније, ако већ имамо прилику да то савладамо у школи. Одлучили да учите због себе, оцене, или да гуглате информације, не заборавите ово је ово век едукације. Не треба само технологија да нам буде из 21.века, треба и ми да идемо у корак са временом. Са оним временом где се знање цени, а на младима је да покажу да знање има моћ, али не и цену.
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.