Grocka - Štreberi su in!

,,Ko nema u vuglu, ima na guglu.“ Pristup informacijama koji omogućuje internet mogu da nam pomognu kada informaciju treba da proverimo, podsetimo se ili saznamo nešto novo. Ipak to ne sme biti opravdanje za neobrazovanje. Mladim ljudima je ono bitno da bi se lakše snašli u životu, to im je osnov za rešavanje društvenih i ličnih problema. Nakon završetka srednje škole, tek po dolasku na fakultet stvore sliku o tome koje im znanje nedostaje. Zašto osam od deset studenata, dobrih đaka, misli da nisu dovoljno naučili iz nekih predmeta?

Na osnovu ankete sa pitanjima iz predmeta koje su svi imali u školi, bez obzira na struku, đaci sa prirodnog smera ne blistaju kada su geografija i istorija u pitanju, a onima sa društvenog fizika i hemija nisu jača strana. Svi su učili o tome najmanje četiri godine tokom svog školavanja. Razliku između učiti i naučiti su osetili kada su na fakultetu naišli na pitanje, na koje se očekuje da imaju odgovor, a onda se poslužili telefonom i guglom. Ne treba svako sve da zna, i ne može, ali ako smo dvanaest godina išli u školu, svake druge nedelje se budili ujutru i tamo proveli veliki deo svog života, normalno je da se zapitamo, dok kuckamo po svom telefonu, zašto to već ne znamo.

Koje godine je srušen Berlinski zid? Navedtite sve glavne gradove Evrope. Napišite sve elemente periodnog sistema. Ko je napisao ,,Čiča Gorija“? Kako se zove osnivač sociologije? Kako glasi treći Njutnov zakon? Koliko iznosi Pijev broj? – Samo su neka od pitanja. Ako ne znate odgovore - to je u redu, ili ako vas ne zanimaju. Ne znate zato što se niste dovoljno interesovali za to, posvećivali dovoljno vremena nekom predmetu, imali lošeg profesora, ili ste zaboravili. Hiljadu zašto uvek može da se opravda sa zato, ali šta sa generacijama koje misle da su uskraćene za neko znanje?

Ako se opredelite da studirate recimo neki jezik, za vas je matematika prošlost, kao fizika i hemija. Niste naučili u školi, verovatno nećete nikada. Retki su samouki ljudi. Svakako, možete da platite profesora ili kurs. Možda naučite i uz vaše dete, ali - zašto biste? Zar nije lepše da budete u mogućnosti da vi njemu pomognete?

Studentkinja koja je popunjavala anketu izjavila je ,,Da sam učila koliko sam igrala igrice u srednjoj školi, veovatno bih mnogo lakše savladala gradivo na fakultetu“. Druga je napomenula da ne razume filozofiju, jer je profesorka u srednjoj školi zahtevala učenje napamet. Priznali su da su se tokom školovanja služili prečicom do dobre ocene. Dok su jedni uspeli u tome, drugi su na svojoj koži osetili ono - ko ne plati na mostu, plati na ćupriji.

Ne možemo nikoga kriviti za naše neznanje, i ovi mladi ljudi su toga svesni. Ovo je samo njihovo iskustvo i savet da nikad nije kasno da nešto naučimo. Ali žašto bismo ostavljali za kasnije, ako već imamo priliku da to savladamo u školi. Odlučili da učite zbog sebe, ocene, ili da guglate informacije, ne zaboravite ovo je ovo vek edukacije. Ne treba samo tehnologija da nam bude iz 21.veka, treba i mi da idemo u korak sa vremenom. Sa onim vremenom gde se znanje ceni, a na mladima je da pokažu da znanje ima moć, ali ne i cenu.

***

POSTANI DOPISNIK! Ukoliko i ti želiš da postaneš dopisnik i pišeš o mladima iz svog kraja, prijavi se popunjavanjem kratkog formulara ovde. Nije neophodno prethodno iskustvo, već isključivo entuzijzam i želja da se dobar glas o tvom kraju daleko čuje! Otvoreno za sve mlade od 15 - 35 godina.

Odricanje od odgovornosti