,,Крени као некада, коњском запрегом: Београд, Гроцка, Смедерево, Крсна, Пожаревац, Салаковац, Раброво. Е, ту дани душом, одмори коње, кола, и размисли да ли идеш даље до злата и душевног блага.“
Autor: Marina Radovanović
ФОТО: RTS
Овим стиховима почиње дивна песма Томе Курузовића, о још дивнијем Раброву, родном месту једног од највећих имена српске глумачке сцене, Живане - Жанке Стокић.
Један од најромантичнијих и најтрагичнијих животних романа, Жанкина биографија, почиње 24. јануара 1887. године у Великом Градишту. Потом се њена мајка настањује у кући једног свештеника у Раброву, варошици која ће Жанки остати у најлепшем сећању. Након безбрижног детињства следи турбулентан период за њу, обележен несрећном удајом за абаџију из Зајечара, прикључивањем позоришној трупи тада чувеног Љубомира Рајичевића Чврге, и добијањем првих значајних улога. Блистава каријера ове легендарне глумице започиње на сцени Народног позоришта у Београду, на којој је одиграла роле за незаборав. Окупацијом главног града почиње и права агонија Жанке Стокић. Најпре се тешко разбољева и тада почиње њена свакодневна борба за набавку инсулина. Међутим, права трагедија, она коју од бола, понижења и срамоте није преживела, настаје ослобођењем Београда. Народно позориште ,,очишћено“ је од свих уметника за које се сумњало да су лојални окупатору, а међу ухапшенима била је и Жанка Стокић. Осудили су је на осам година губитка српске националне части и забраном рада у Народном позоришту. Затим је, након молбе, омогућено ангажовање српске глумице у новоотвореном Југословенском драмском позоришту. Три дана након те одлуке, 20. августа 1947, Жанка је преминула од инфаркта.
Ипак, њена глума је брани од заборава...
Удружење грађана ,,Жанка Стокић“ из Раброва, по дванаести пут организовало је Позоришне свечаности ,,Жанки у част“, од 1. до 4. новембра ове године. Реч је о фестивалу на коме се врсни глумци наше позоришне сцене боре за ласкаво признање за најбоље глумачко остварење, које носи име управо по родоначелници српског позоришта. Ове године, мештани Раброва уживали су у разноврсном уметничком програму, почев од комедије ,,Својта“, у изведби Милорада Мандића Манде, Катарине Марковић, Дејана Луткића, Бојане Ординачев, и других глумаца позоришта ,,Бошко Буха“. Другог фестивалског дана публици се представило Београдско драмско позориште, феноменалном, јаком и потресном представом о животу чувене сликарке Милене Павловић – Барили, ,,Месец у пламену“. Недеља је била резервисана за представу ,,Халфлифе“, студената Факултета уметности Приштина – Косовска Митровица, али и симпатичну монодраму Горице Поповић, првакиње Атељеа 212, ,,Госпођа Милихброт“. Програм је завршен у понедељак, 4. новембра, уз ,,Љубави Джорџа Вашингтона“, у извођењу Народног позоришта ,,Стерија“ из Вршца. Почасну плакету ,,Жанки у част“ понела је Đурђија Цветић, за улогу Данице Павловић Барили, у представи ,,Месец у пламену“.
И ове године, целокупан програм употпунили су додатни културни садржаји: дечија представа ,,Ко пева, зло не мисли“, у режији Весне Станковић, позоришне трупе ,,Балкан нови покрет“, пантомимски садржај са Марком Стојановићем, књижевно вече са Иваном Михић, наступ Ненада Даниловића (Nesha Bridges) – Вече ,,Stand up“ комедије, промоција књиге ,,Цивилизација жена – Мушка жена“, Александре Слађане Милошевић, и изузетан сценски наступ Маје Волк, која је одржала незаборавни концерт филмске музике.
Да је публика ове године била задовољнија него икад потврдио нам је млади Рабровац Немања Ивић , матурант гимназије, љубитељ културе и редовни посетилац ,,Жанкиних дана“:
Када упоредим овогодишњу манифестацију ,,Жанкини дани“ са оним у претходних пар година, чини ми се да је интересовање сада било нешто веће, што због програма, што због свих пратећих активности које су успешно спровели чланови Удружења ,,Жанки у част“, на челу са председницом Светланом Кузмановић. Не спорим да је садржај и претходних година био веома квалитетан, али, уочљиво је да је из године у годину све разноврснији, и више прилагођен ширем спектру посетилаца – деци, људима средњих година, али и мало старијој публици. Као и свуда, и у Раброву је присутна тежња мештана да се добар глас о њиховом родном месту далеко чује. Самим тим, и они се придружују организаторима, помажући саму манифестацију на разне начине, чиме сведоче о огромној привржености овом дешавању. Да ли се јавља интересовање и у околини? Па, да! Самим побољшањем организације и добром рекламом, сразмерно се повећава и број присталица ове свечаности из разних крајева земље и иностранства. У сваком случају, квалитет ,,Жанкиних дана“ може се уздигнути на још виши ниво, што сви ми прижељкујемо и на чему вредно радимо. Материјална помоћ од стране бројних спонзора, мештана, чланова Општине, појединаца увек је присутна и добродошла. Међутим, од огромне важности је и да се Министарство културе још активније укључи, будући да је последњих година започета општа деградација свега квалитетног у српској култури. Морамо се вратити на прави колосек, у супротном се неће писати добро! Од огромног значаја је и чињеница да у Раброву постоји Аматерско позориште, које са својих неколико представа активно наступа на различитим манифестацијама и позоришним надметањима у Србији. Ови глумци – аматери труде се да своју хероину, Жанку Стокић, представе у најбољем могућем светлу, јер она то и заслужује. Оставила је неизбрисив траг...
***
ПОСТАНИ ДОПИСНИК! Уколико и ти желиш да постанеш дописник и пишеш о младима из свог краја, пријави се попуњавањем кратког формулара. Више информација и линк ка формулару ovde. Није неопходно претходно искуство, већ искључиво ентузијзам и жеља да се добар глас о твом крају далеко чује! Отворено за све младе од 15 - 35 година.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE