Хладнокрвно до успеха

Листајући домаће дневне и недељне магазине, које као по правилу красе нашминкана лица и често „окупане биографије“ јавних личности, не можете а да не приметите „детаљ“ који краси новинску хартију. Фотографије. Оне говоре, дишу, стварају илузију и живе неки свој живот. А потпис испод оних, које посебно привлаче пажњу, је АНДРЕЈА ДАМНЈАНОВИЂ .

Андреја Дамњановић је фотограф млађе генерације. Андреја Дамњановић је врло успешан фотограф. Иду ли ове две реченице заједно?(многи би се питали). Он је доказ да се младост и успех могу помирити, да младост и успех представљају идеалну комбинацију...као два зачина која се међусобно допуњују. Рођен је 1984. године у Крагујевцу где је завршио Другу крагујевачку гимназију и након које уписује ФПУ на катедри за графички дизајн. На трећој години одлучује да му будући позив буде Фотографија а за прављење истих, које краси аутентичност , користи знање стечено из графичког дизајна.
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/слике/андреја3.јпг" видтх="300" хеигхт="200" />
Његов лик можда не познајете, али рад сигурно ДА - чак иако тога нисте свесни. Магазини Сторy, Хелло, Цосмополитен, Глориа, Софие су само неки од оних за које је Андреја радио. И модне кампање носе његов печат(Ирена Граховац, Алегра, Сузана Перић, П.С. Фасхион...).

Гледајући кроз обејктив он види оно што ми нисмо у стању. Ствара магију. Креира фографију која говори више од хиљаду речи. А како он „говори“ и размишља на тему успеха, фотографије и рада на себи, бићете у прилици да прочитате у интервјуу који следи.

1.Фотографија је симбол чега? Заустављене слике или заустављеног времена?

Са моје тачке гледишта, фотографија је симбол заустављеног времена јер осликава одређену емоцију, успомену, покрет који не бледи и остаје као успомена на раздобља у којима смо живели и стварали.

2.Какво је време за прављење пословног успеха у Србији? Ведро, облачно или ...

У овом тренутку није ни мало ведро али треба се борити као и за све у животу! Један од кључних проблема је недостатак амбиције и воље и то се може дефинисати као генерални проблем. Млади понесени кризом, недостатком посла олако одустају од својих амбција, снова и мире се са постојећом ситуацијом. Треба се издићи изнад сваког проблема, ухватити се у коштац са истим и кренути даље. Тешко јесте али је задовољство веће, ако се на крају дана вратите са посла који волите и који вас испуњава.

3. У којој мери се каријера дешава а у којој планира?

На почетку је јако битан фактор среће, али се слажем са поставком да свака каријера која траје треба и да се планира. Ја сам био привилегован да баш ту срећу добијем на почетку своје каријере упознајући дивне људе који су ми излазили у сусрет и верујем да ми је то много помогло. Тежак је ово свет, сваком је потребна рука подршке и поверења. Своју каријеру данас јако темељно планирам и водим рачуна о најмањим ситницама јер тежим да идем даље, да будем све бољи и бољи!

4. Како би изгледала фотографија младих из Србије у твојој „режији“? Преовлађују ли осмеси или...

Волео бих да моја фотографија младих у Србији буде преплављена осмесима и радошћу јер, без обзира на све што нам се дешава, мислим да су ведар дух и оптимизам оно сто нам фали. Кренули смо да снимамо ведре серије и филмове, сјајна је ствар што смо оставили онај сиви период иза нас и кренули даље у неку светлу будућност. Водио бих се тим идејама и емоцијама и на својим фотографијама!

5. Бити уметник у Србији – лудост или храброст?

Познајем много уметника и посматрајући њихову али и своју ситуацију мислим да је храброст бавити се уметношћу код нас где, нажалост, иста није цењена у потпуности. Бити уметник код нас или у свету је прелепа ствар и привилегија. Имају (имамо) у себи дозу лудила и много храбрости да кренемо са остваривањем својих снова а један од њих је да будемо оно што јесмо!
<�имг цласс="рфлоат" срц="хттп://ввв.исербиа.рс/слике/андреја2.јпг" видтх="300" хеигхт="459" />
6. Знам колико не знам - проналазиш ли се у томе и који је твој став о континуираном образовању и усавршавању?

Да се разумемо, никада нисам преферирао школу тј. основну сам волео, средњу и не бас али могу рећи да сам на факултету истински уживао… Увек гласам за образовање и усавршавање јер сматрам да је надоградња већ постојећег знања добродошла и да живимо да бисмо учили.

7. Без чега не може и шта мора онај који је на стази успеха?

Без правих пријатеља, породице и наравно подршке. Поред тога, мора бити јако фокусиран на то што жели и да иде само право. Морам признати да нисам имао нарочито трновит пут, што не значи да он није био посут уложеним трудом и радом. Да би неко, условно речено успео, мора бити јако храбар, упоран, пун самопоуздања, отресит, негде чак и хладнокрван али то су ствари које се кроз живот уче.

8. А шта саплиће на стази успеха?

Једна од ствари коју сам зацртао када сам кренуо да се бавим овим послом, послом који волим и који ме испуњава је да ћу остати ЈА, да нећу изгубити главу и полетети. Надам се да сам остао такав… Ароганција, дрскост, бахатост су само неке од особина које могу спутати на стази успеха… Познајем многе своје колеге који су успешни људи, са стабилном породицом иза себе, који стоје чврсто на земљи – и тако мора бити. Имам свој свет, круг пријатеља који ми много значе, каријеру… И мени је то довољно. За сада.

9. Знам да знам – став самопоуздања или ароганције?

Не мислим да је та парола став ароганције већ једноставно неко самопоуздање које је неопходно! Чак се и сам носим таквим ставом, да све знам, све умам, све хоћу и све могу… Мислим да је то позитиван став који примењујем свакодневно!

10. Занимање 21. века је?

Ух, то је тешко питање… Рекао бих глума, јер је то по мени најсавршенији таленат, ако тако могу рећи. Пасионирани сам љубитељ позоришта и филма, познајем многе глумце и става сам да је то сјајна уметност која креира фантастичне људе. Али опет да не буде све у сфери уметности, рекао бих да је занимање 21. века… Ух, опет двоумљење… Па рецимо лекар, пилот… то су нека занимања и људи којима се свакако треба дивити.

11. Савет младима за крај

Осећам се као неко ко има 72 године и ко покушава да даје савете. Шалу на страну, мислим да сам јако млад и да нисам компетентан да дајем смернице и савете младима али нека буде… Будите упорни, амбициозни пре свега, људи у сваком смилсу те речи, истрајни, верни себи па и другима и најбитније од свега- будите своји! Пратите своје срце и верујте да све можете.
Не баш тако давно, био сам клинац без јасне визије како живот треба да ми изгледа...али са јасном визијом шта волим...Веровао сам у себе и исплатило се!