Listajući domaće dnevne i nedeljne magazine, koje kao po pravilu krase našminkana lica i često „okupane biografije“ javnih ličnosti, ne možete a da ne primetite „detalj“ koji krasi novinsku hartiju. Fotografije. One govore, dišu, stvaraju iluziju i žive neki svoj život. A potpis ispod onih, koje posebno privlače pažnju, je ANDREJA DAMNJANOVIĆ .
Andreja Damnjanović je fotograf mlađe generacije. Andreja Damnjanović je vrlo uspešan fotograf. Idu li ove dve rečenice zajedno?(mnogi bi se pitali). On je dokaz da se mladost i uspeh mogu pomiriti, da mladost i uspeh predstavljaju idealnu kombinaciju...kao dva začina koja se međusobno dopunjuju. Rođen je 1984. godine u Kragujevcu gde je završio Drugu kragujevačku gimnaziju i nakon koje upisuje FPU na katedri za grafički dizajn. Na trećoj godini odlučuje da mu budući poziv bude Fotografija a za pravljenje istih, koje krasi autentičnost , koristi znanje stečeno iz grafičkog dizajna.
Njegov lik možda ne poznajete, ali rad sigurno DA - čak iako toga niste svesni. Magazini Story, Hello, Cosmopoliten, Gloria, Sofie su samo neki od onih za koje je Andreja radio. I modne kampanje nose njegov pečat(Irena Grahovac, Alegra, Suzana Perić, P.S. Fashion...).
Gledajući kroz obejktiv on vidi ono što mi nismo u stanju. Stvara magiju. Kreira fografiju koja govori više od hiljadu reči. A kako on „govori“ i razmišlja na temu uspeha, fotografije i rada na sebi, bićete u prilici da pročitate u intervjuu koji sledi.
1.Fotografija je simbol čega? Zaustavljene slike ili zaustavljenog vremena?
Sa moje tačke gledišta, fotografija je simbol zaustavljenog vremena jer oslikava određenu emociju, uspomenu, pokret koji ne bledi i ostaje kao uspomena na razdoblja u kojima smo živeli i stvarali.
2.Kakvo je vreme za pravljenje poslovnog uspeha u Srbiji? Vedro, oblačno ili ...
U ovom trenutku nije ni malo vedro ali treba se boriti kao i za sve u životu! Jedan od ključnih problema je nedostatak ambicije i volje i to se može definisati kao generalni problem. Mladi poneseni krizom, nedostatkom posla olako odustaju od svojih ambcija, snova i mire se sa postojećom situacijom. Treba se izdići iznad svakog problema, uhvatiti se u koštac sa istim i krenuti dalje. Teško jeste ali je zadovoljstvo veće, ako se na kraju dana vratite sa posla koji volite i koji vas ispunjava.
3. U kojoj meri se karijera dešava a u kojoj planira?
Na početku je jako bitan faktor sreće, ali se slažem sa postavkom da svaka karijera koja traje treba i da se planira. Ja sam bio privilegovan da baš tu sreću dobijem na početku svoje karijere upoznajući divne ljude koji su mi izlazili u susret i verujem da mi je to mnogo pomoglo. Težak je ovo svet, svakom je potrebna ruka podrške i poverenja. Svoju karijeru danas jako temeljno planiram i vodim računa o najmanjim sitnicama jer težim da idem dalje, da budem sve bolji i bolji!
4. Kako bi izgledala fotografija mladih iz Srbije u tvojoj „režiji“? Preovlađuju li osmesi ili...
Voleo bih da moja fotografija mladih u Srbiji bude preplavljena osmesima i radošću jer, bez obzira na sve što nam se dešava, mislim da su vedar duh i optimizam ono sto nam fali. Krenuli smo da snimamo vedre serije i filmove, sjajna je stvar što smo ostavili onaj sivi period iza nas i krenuli dalje u neku svetlu budućnost. Vodio bih se tim idejama i emocijama i na svojim fotografijama!
5. Biti umetnik u Srbiji – ludost ili hrabrost?
Poznajem mnogo umetnika i posmatrajući njihovu ali i svoju situaciju mislim da je hrabrost baviti se umetnošću kod nas gde, nažalost, ista nije cenjena u potpunosti. Biti umetnik kod nas ili u svetu je prelepa stvar i privilegija. Imaju (imamo) u sebi dozu ludila i mnogo hrabrosti da krenemo sa ostvarivanjem svojih snova a jedan od njih je da budemo ono što jesmo!
6. Znam koliko ne znam - pronalaziš li se u tome i koji je tvoj stav o kontinuiranom obrazovanju i usavršavanju?
Da se razumemo, nikada nisam preferirao školu tj. osnovnu sam voleo, srednju i ne bas ali mogu reći da sam na fakultetu istinski uživao… Uvek glasam za obrazovanje i usavršavanje jer smatram da je nadogradnja već postojećeg znanja dobrodošla i da živimo da bismo učili.
7. Bez čega ne može i šta mora onaj koji je na stazi uspeha?
Bez pravih prijatelja, porodice i naravno podrške. Pored toga, mora biti jako fokusiran na to što želi i da ide samo pravo. Moram priznati da nisam imao naročito trnovit put, što ne znači da on nije bio posut uloženim trudom i radom. Da bi neko, uslovno rečeno uspeo, mora biti jako hrabar, uporan, pun samopouzdanja, otresit, negde čak i hladnokrvan ali to su stvari koje se kroz život uče.
8. A šta sapliće na stazi uspeha?
Jedna od stvari koju sam zacrtao kada sam krenuo da se bavim ovim poslom, poslom koji volim i koji me ispunjava je da ću ostati JA, da neću izgubiti glavu i poleteti. Nadam se da sam ostao takav… Arogancija, drskost, bahatost su samo neke od osobina koje mogu sputati na stazi uspeha… Poznajem mnoge svoje kolege koji su uspešni ljudi, sa stabilnom porodicom iza sebe, koji stoje čvrsto na zemlji – i tako mora biti. Imam svoj svet, krug prijatelja koji mi mnogo znače, karijeru… I meni je to dovoljno. Za sada.
9. Znam da znam – stav samopouzdanja ili arogancije?
Ne mislim da je ta parola stav arogancije već jednostavno neko samopouzdanje koje je neophodno! Čak se i sam nosim takvim stavom, da sve znam, sve umam, sve hoću i sve mogu… Mislim da je to pozitivan stav koji primenjujem svakodnevno!
10. Zanimanje 21. veka je?
Uh, to je teško pitanje… Rekao bih gluma, jer je to po meni najsavršeniji talenat, ako tako mogu reći. Pasionirani sam ljubitelj pozorišta i filma, poznajem mnoge glumce i stava sam da je to sjajna umetnost koja kreira fantastične ljude. Ali opet da ne bude sve u sferi umetnosti, rekao bih da je zanimanje 21. veka… Uh, opet dvoumljenje… Pa recimo lekar, pilot… to su neka zanimanja i ljudi kojima se svakako treba diviti.
11. Savet mladima za kraj
Osećam se kao neko ko ima 72 godine i ko pokušava da daje savete. Šalu na stranu, mislim da sam jako mlad i da nisam kompetentan da dajem smernice i savete mladima ali neka bude… Budite uporni, ambiciozni pre svega, ljudi u svakom smilsu te reči, istrajni, verni sebi pa i drugima i najbitnije od svega- budite svoji! Pratite svoje srce i verujte da sve možete.
Ne baš tako davno, bio sam klinac bez jasne vizije kako život treba da mi izgleda...ali sa jasnom vizijom šta volim...Verovao sam u sebe i isplatilo se!
_thumb2.jpg)
