Ирена Сендлер (1910-2008) је неустрашива Пољакиња која је за време Другог Светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, спасила 2500 јеврејске деце из варшавског гета сместивши их у хришћанске породице.
Autor: Zvezdana Radosavljević
ФОТО: Wptschedule
За разлику од Оскара Шиндлера за којег је захваљујући Спилберговом филму „Шиндлерова листа“ чуо цео свет, многи не знају ко је Ирена Сендлер.
Прича о Ирени Сендлер, храброј жени која је спасила дупло више јеврејске деце од Шиндлера, доспела је у жижу светске јавности 2000. године када су четири студенткиње из Канзаса победиле на такмичењу из историје са радом о херојским подвизима Ирене Сендлер. Њихова представа „Живот у тегли“ извођена је више од 300 пута у Канади, САД-у и Пољској. Захваљујући овим студенткињама инспиративна прича о Ирени Сендлер ушла је у наставни план америчких Универзитета. Оне су интервјуисале Ирену Сендлер, анимирале медије, објавиле књигу и направиле сајт, јер Иренина прича мора бити испричана.
Питате се како је у окупираној Пољској Ирена Сендлер уопште успела да помогне Јеврејима?
Као социјални радник Одељења за заштиту варшавске општине улазила је у јеврејски гето ради провере знакова тифуса, јер су се нацисти плашили да се тифус не прошири изван гета у коме су владали лоши хигијенски услови. Нашавши се у гету Ирена је убеђивала заточене Јевреје, родитеље, да се растану од своје деце јер их једино тако могу спасити.
На питање:„Зашто бисмо вам веровали? Можете ли да гарантујете да ће наша деца преживети?“, њен одговор је увек био исти:„Зато што не постоји ништа друго што можете да урадите за њих, ако остану могу да вам гарантујем да ће умрети.“
Јеврејску децу Ирена Сендлер је кријумчарила поред Гестапоа у врећама за кромпир, кутијама и радничким ковчезима, а потом кроз подруме, тајне пролазе и стражња врата у цркву из које су излазили као хришћани, са новим именима и лажним документима. Уз себе је увек водила пса који би лавежом надјачао евентуални плач деце коју је кријумчарила. Старију децу учила је хришћанским молитвама и како да се крсте, да их пред нацистима не би одали њихов језик и вера.
Уз помоћ сабораца децу је смештала у домове, сиротишта и манастире. Бележила је њихова имена и адресу нове породице, папир стављала у теглу коју би закопала испод дрвета у комшијском дворишту, како би једног дана малишани били лоцирани и враћени својој породици. „Немојте никада заборавити своје право име“, говорила би деци коју је остављала у манастирима или код Пољака који су ризиковали животе пружајући уточиште јеврејској деци.
<�имг цласс="флоат" срц="хттп://с6.постимг.орг/ј1прлмвгx/мqдефаулт.јпг" />
ФОТО: Mashpedia
Иренине тајне акције откривене су крајем 1943. године. У мучењима Гестапоа поломљене су јој ноге и осуђена је на смрт. Спас јој је стигао у последњи час када је њен саборац подмитио чувара да заустави извршење казне.
О животу Ирене Сендлер снимљен је 2009. године филм „Храбри живот Ирене Сендлер“, редитеља Джона Кента Харисона, у коме играју Ана Паквин и хрватски глумац Горан Вишњић. Била је израелско-пољски кандидат за Нобелову награду за мир 2007. године.
„Свако дете које је преживело уз моју помоћ, представља оправдање за моје постојање на земљи. У сновима још увек чујем крике деце када су одвајана од својих родитеља. Више од пола века је прошло од пакла холокауста, али његова утвара и даље виси над светом, то не смемо да заборавимо“, рекла је Ирена Сендлер у интервјуу датом студенткињама из Канзаса. Додајући, да је као завет примила речи свога оца који јој је на самрти рекао: “Ако видиш особу која се дави прискочи јој у помоћ – било да умеш или не умеш да пливаш“.
***
Волите да пишете у слободно време? Желите да видите своје текстове на порталу иСербиа? Није потребно искуство, већ само жеља и идеје! ЦВ и један текст пошаљите на [email protected], са назнаком "Пријава / новинар". Отворено за све од 15 до 35 година Пријем нових дописника врши се најкасније сваког првог дана у месецу.
Желим повремено да добијам мејлове од портала о вестима, најновијим конкурсима и активностима OVDE